Kolumna Dušana Pavlovića

Koliko nas košta Er Srbija

  • Broj 43, septembar 2017

  • Dušan Pavlović

  • 0

Agencija za privredne registre nedavno je objavila finansijski izveštaj preduzeća Air Serbia (Er Srbija) za 2016. godinu. Izveštaj je Agenciji predat još u februaru, ali je vraćen na doradu, koja je trajala pola godine. 

Izveštaj pokazuje jednu važnu stvar – Er Srbija ne može da posluje bez državne pomoći. Ako pratite razvoj ove kompanije od osnivanja (avgust 2013. godine), ovo nije nikakvo iznenađenje. U izveštaju Komisije za kontrolu državne pomoći od 21. 2. 2014. stoji da je Er Srbija privredni subjekat u teškoćama, te da bi njegovo gašenje „dovelo do ozbiljnih društvenih potresa” koji mogu da se ogledaju u odustajanju stranih ulagača da dalje ulažu u Srbiju. Ovo se nije promenilo do danas.

Kada je kompanija osnovana, Republika Srbija je zadržala 51% vlasništva, a Etihad dobio 49%. Srbija je u ovu kompaniju investirala 40 miliona evra, dok joj je Etihad pozajmio 40 miliona evra, ali sa garancijom na kredit koju je dala Republika Srbija. Drugim rečima, Srbija je kompletno platila osnivanje ove kompanije, a Etihad je dobio svojih 49% besplatno. Ako se Etihad ikada povuče iz posla, Er Srbija će morati da vrati i taj zajam od 40 miliona evra, a ako to ne bude mogla, vratiće ga građani Srbije.

Ove stvari postale su poznate tek naknadno, kada je objavljen ugovor. Podsetimo se da je ugovor sa Etihadom u početku bio tajna, te da je u javnosti nekoliko meseci trajala drama oko toga da li će se ugovor uopšte obelodaniti. Tadašnji premijer (i glavni sponzor projekta) je na kraju morao da popusti i objavi delove ugovora u julu 2014. godine.

Etihad nije uložio ništa u Er Srbiju 2013, ali je nastavio da joj daje kredite. Dve godine kasnije, odobren je još jedan kredit u iznosu od 56 miliona dolara po skoro 7% kamate. Stanje se, međutim, još nije popravilo. Uprava nove kompanije svake godine obaveštava javnost da je napravila profit, ali od javnosti prikriva činjenicu da je takav profit moguć jedino uz značajne državne subvencije. Recimo, u 2014. godini, država Srbija je ovom preduzeću poklonila 71 milion evra. S tako velikom subvencijom, Er Srbija je u toj godini prijavila profit od 2,7 miliona evra. Isto je bilo i u 2015. godini. Prijavljeni profit je bio 4 milona evra, dok je subvencija te godine bila nešto niža – 49 miliona. Nastavilo se i 2016. godine. Prijavljeni profit iznosio je manje od milion evra, ali ponovo uz subvenciju od 41 milion. U januaru 2017. godine, Er Srbija je povukla kredit od Fonda za razvoj (to su, znate, oni krediti koji ponekad ne moraju da se vrate) u iznosu od 14 miliona evra.

Ovo nije kompletan spisak privilegija koje Er Srbija dobija od države. Na kraju 2014. godine, Vlada Srbije je zahtevala od uprave aerodroma "Nikola Tesla” da Er Srbiji otpusti dug od 17,6 miliona dolara. Potom je to isto ponovila za 2015. godinu, s tim što je ovaj put otpust iznosio 22 miliona evra. Kada se sve ovo sabere — subvencije, "krediti,” otpusti — izlazi da je država Srbija u periodu 2014-2016. častila Er Srbiju sa 212 miliona evra.

Svaka firma može da tvrdi kako je napravila profit ako državne subvencije prikaže kao poslovnu dobit. Ali kada se subvencija realno iskaže – kao poklon, zaključak je da ovo preduzeće već tri godine posluje s gubitkom. Drugim rečima, kada saberete troškove materijala, zarade, amortizaciju, rezervisanja i ostale poslovne rashode  – Er Srbija ne uspeva da te troškove pokrije prihodima od prodaje.

Er Srbija već tri godine ne uspeva da stane na noge – nikako da počne da posluje bez državnih subvencija. Ipak, to nije smetalo upravi da svake godine uvećava masu plata. Dok je 2013. godine masa plata iznosila 2 milijarde dinara, 2016. godine je iznosila čak 3,9 miijardi. Iako preduzeće još uvek nije samoodrživo, masa plata u preduzeću se za tri godine skoro duplirala!

Sredinom godine saznali smo da je Er Srbija morala da otpusti 30 zaposlenih, te da će preći na hibridni model poslovanja (mešavinu nacionalnog i low-cost avioprevoznika). Zašto, ako predstavlja "uspešnu ekonomsku priču”, kako ju je onomad nazvao predsednik Republike? Vrednost Er Srbije je više simbolička i predstavlja neku vrstu zaštitnog znaka vladavine Srpske napredne stranke koji biračima, investitorima i međunarodnom faktoru signalizira da je srpska privreda na dobrom putu. Problem je u tome što Er Srbija nije usamljen privredni subjekat koji ovako posluje. Izdašni sistem subvencija može da bude održiv jedino ako je primalaca suvencija malo, a davalaca puno. Broj preduzeća koji posluju uz neku vrstu subvencija ili različitih vrsta olakšica koje predstavljaju opterećenje za budžet se uvećava. Pre ili kasnije, subvencija neće više biti, ili ih neće biti dovoljno. Etihad će se povući i ostaviti Er Srbiju i vladajuću elitu na cedilu.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara