Ustavne izmene - veća nezavisnost pravosuđa ili još čvršća kontrola izvršne vlasti

Koliko vlast obožava sudije

  • Broj 46, decembar 2017

  • Miloš Obradović i Vesna Vujić

  • 1 komentar

Ministarstvo pravde je u maju ove godine pozvalo na javnu raspravu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa, a već u oktobru većina organizacija učesnika ove diskusije, među kojima su Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca Srbije i više organizacija civilnog društva, ustala je od stola uz tvrdnju da država samo simulira raspravu i da uopšte ne pokazuje želju da depolitizuje pravosuđe

Kako izbaciti politiku iz pravosuđa, pitanje je na koje Srbija u svojoj istoriji još nije odgovorila, a kada će i da li će uopšte, može samo da se pretpostavlja. Da bi zatvorila poglavlje 23 u pregovorima sa EU ovo je glavni uslov, budući da se ovo poglavlje koje se bavi vladavinom prava prvo otvara, a poslednje zatvara u pregovorima. Do sada to izgleda i nije bio neki prioritet Vlade, jer kao što je i sama premijerka pre nekoliko nedelja na skupu sa stranim investitorima izjavila: „Vlada se najviše bavila ekonomijom, a najmanje vladavinom prava."

Ovo će morati da se promeni, ne samo ako mislimo da završimo pregovore, a naše vlasti to planiraju do 2021. godine, već i ako želimo ozbiljniji privredni rast koji toliko priželjkujemo. Stvari za sada ne stoje najbolje. Ministarstvo pravde je u maju ove godine pozvalo na javnu raspravu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa, a već u oktobru većina organizacija učesnika ove diskusije, među kojima su Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca Srbije i više organizacija civilnog društva, ustala je od stola uz tvrdnju da država samo simulira raspravu i da uopšte ne pokazuje želju da depolitizuje pravosuđe.

Upravo depolitizacija je, prema akcionom planu za pregovore u okviru poglavlja 23, glavni razlog promene Ustava iz 2006. koji je još kod usvajanja označen kao manjkav što se tiče nezavisnosti sudija i tužilaca.
U brojnim izveštajima međunarodnih tela, a pre svega Evropske komisije, već izvesno vreme nije problem u zakonima koje uglavnom usvajamo usklađene sa EU direktivama, već u primeni tih zakona. Slična stvar je i sa ustavnim uređenjem pravosuđa. Prema rečima Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, Ustav i zakoni formalno uređuju pravosudni sistem i odnose tri grane vlasti.

„U tom smislu u Ustavu je potrebno samo nekoliko intervencija i zato je i formirana radna grupa komisije za reformu pravosuđa koja je 2014. godine napravila analizu ustavnog okvira o pravosuđu i dala preporuke za izmene u Ustavu. Ta analiza je predstavljena 2016. godine i osim u jednoj ili dve manje važne stavke, svi sudovi republičkog ranga i sva četiri apelaciona suda su se složili oko tih preporuka. Osim toga, preporuke su i u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije da politički uticaj koji formalno postoji u pravosuđu treba otkloniti", objašnjava Boljević, dodajući da se uglavnom radi o izboru sudija i tužilaca.

Mandat sa tri na pet godina

Sadašnja situacija je takva da vladajuća partija preko izvršne vlasti i većine u Skupštini ima glavnu reč prilikom izbora i jednih i drugih. Skupština bira sudije u prvom mandatu. Skupština postavlja predsednike sudova. Skupština bira članove Visokog saveta sudstva (VSS) koje posle postavlja sudije u stalnom mandatu. Preporuke analize koju su radila četiri profesora ustavnog prava su da predsednike sudova, kao i predsednika najvišeg suda, treba da bira Visoki savet sudstva.

Takođe, sve sudije, bez obzira na to da li se biraju prvi put, na ograničeni mandat, ili se biraju na stalnu funkciju, treba da bira VSS. Osim toga oni preporučuju da se ukine taj prvi, privremeni izbor sudije, a  ako ne ono bar da se produži sa tri na pet godina, kako bi sudije bile manje podložne političkim uticajima.

Jedna od spornih stvari je i način izbora članova Visokog saveta sudstva. Po sadašnjem sistemu on ima 11 članova, među kojima su po službenoj dužnosti predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe. Osim njih, tu je jedan predstavnik profesure, jedan predstavnik advokata, koje biraju njihova strukovna udruženja i šest sudija koje biraju same sudije.

Ono za šta se struka zalaže je da političarima nema mesta u VSS, a to se odnosi na ministra pravde i na predsednika skupštinskog odbora, mada u analizi stoji da može biti ministar, ali u ograničenom kapacitetu. Osim toga, analiza predviđa i još neke promene u slučaju razrešenja sudija kako bi se dodatno umanjio uticaj izvršne vlasti. Slično je i sa javnim tužiocima koji se sada biraju u političkom procesu gde ih predlaže Vlada, a bira Skupština. Analiza predviđa da to pređe u ruke Državnog veća tužilaca.

Razgovori bez polazne osnove

Međutim, prema tvrdnjama sudije Dragane Boljević, kada je započela rasprava, ministarstvo pravde je potpuno sklonilo u stranu ovu analizu i započelo razgovore bez polazne osnove.

„To i nije prava javna rasprava pošto uopšte nisu uključeni sudovi, tužilaštva itd, već samo strukovna udruženja koja imaju status NVO i organizacije civilnog društva. Prilikom dostavljanja mišljenja 13 od 14 učesnika u ovome je dalo pozitivno mišljenje o analizi, dok je samo jedna organizacija dala drugačije predloge. Inače, Ministarstvo pravde trpi kritike EU zbog nesaradnje sa strukovnim udruženjima. U stvari ministarstvo voli da sarađuje, ali samo sa onima koji se sa njima slažu.

Tako je i u ovom slučaju, pošto smo brzo razotkrili da su predlozi te organizacije u stvari stavovi ministarstva. Oni su dali jedan ozbiljan i opasan predlog, da se VSS smanji na 10 članova, gde bi broj sudija bio smanjen sa sedam na pet, a predsednik Saveta ne bi bio sudija. U slučaju istog broja glasova, a takve odluke su po pravilu najvažnije, predsednik bi imao zlatni glas. Ovako bi sudije svaki put bile preglasane. Oni su takođe predložili da VSS ne bira sudije u stalni mandat, nego da ih ukazom postavlja predsednik Republike, navodno im tako dajući legitimitet, pošto se predsednik bira na izborima. Takođe, Pravosudna akademija bi ušla u Ustav i ona bi davala sertifikate stručnosti sudijama. Tako bi VSS samo overavao ono što mu dođe iz Pravosudne akademije, a Akademija je već sada pod uticajem Ministarstva pravde", kaže Boljević.

Takođe, pojavile su se i ideje da se u naše pravosuđe prenesu elementi anglosaksonskog prava, gde bi sudske odluke postale izvor prava. To bi značilo da se zakonom propiše da postoje sudske odluke koje bi bile verifikovane kao dobre i da one postanu izvor prava. Namera je, kako tvrdi Boljević, da se ukine slobodno sudijsko uverenje.

„To bi bio potpuno novi pravosudni sistem, u kom sudije ne bi bile ni potrebne. Mogao bi da ih zameni kompjuter sa dovoljno velikom bazom podataka. O tome niko u svetu ni ne razmišlja, a mi idemo prema tome", upozorava ona.

Sve samo ne javna rasprava

Predsednica Društva sudija ističe da su okrugli stolovi koje je ministarstvo organizovalo bili sve samo ne javna rasprava. Teme su unapred određene, a dovodili su i građane sa tragičnim životnim situacijama koji su imali probleme sa sudovima i tužilaštvima, a onda su ti ljudi iznosili mišljenja o ustavnim promenama. Ona ističe da se u tim pričama izdvojila ideja da posebno regulatorno telo kontroliše sudstvo i tužilaštvo, a to se, prema njenim rečima, baš poklopilo sa zahtevima ombudsmana da interveniše u sudovima i tužilaštvima.

„Glavna stvar u akcionom planu za poglavlje 23 je nezavisnost pravosuđa, ali iz ovih sastanaka postalo je jasno da ministarstvo ne da ne želi da jača nezavisnost, već da čak pokušava da uvede kontrolu sudova.

Sve je kulminiralo 13. oktobra na sastanku u Nišu, gde je specijalni savetnik ministarke pravde Zoran Balinovac izjavio da je nezavisnost sudstva fetišizirana, da je ideološki mit koji ne postoji nigde u svetu, da u pravosudnim savetima sudije ne treba da imaju većinu, a da tužioci treba da budu u manjini i na kraju da su predlozi sudija i tužilaca smešni..."

Nipodaštavanje i uvrede

„Čak ni nakon što smo upozorili ministra pravde, nipodaštavanje, pa čak i uvrede i pretnje na ovim sastancima su nastavljeni”, obrazlaže Dragana Boljević odluku da Društvo sudija napusti raspravu, ističući da će se vratiti za sto kada bude napravljen nacrt izmena i kada bude imalo o čemu da se razgovara.

Ona ističe i da je ova situacija iznedrila jednu novinu, a to je da su sve strukovne i organizacije civilnog društva složne, što ranije nije bio slučaj, kao na primer prilikom čuvene katastrofalne reforme 2009. godine, kada su svi ostali gluvi na upozoravanja sudija i tužilaca.

„Ovo što mi mislimo, misli čitavo pravosuđe. Mislim da je upravo to problem za izvršnu vlast, jer ne bi lako da se odrekne uticaja na pravosuđe", tvrdi Boljević.

U izjavama povodom ovog slučaja, iz ministarstva su poručili između ostalog da je cilj da građani povrate poverenje u sudije i tužioce.

Međutim, postavlja se pitanje kako i da imaju poverenje kada ni posle godinu i po od rušenja u Savamali nisu podignute prijave, ili kada se odbace krivične prijave novinara napadnutih ispred Doma Narodne skupštine na dan inauguracije predsednika Srbije, ili recimo oslobođenje od svih optužbi Mihalja Kertesa, nekadašnjeg šefa carine samo dva dana nakon ulaska u vladajuću stranku.

Milan Antonijević, direktor Jukoma, ističe da kod predmeta visoke korupcije nema nikakve aktivnosti tužilaštva.

„Mi smo to testirali na konkursu Ministarstva rada, tada u mandatu ministra Vulina, za dodelu dva miliona evra civilnim organizacijama za

pomoć građanima na terenu. Oko milion evra je dodeljeno organizacijama koje su osnovane mesec dana pre konkursa, a i nekima koje su osnovane posle konkursa. Očigledno se radilo o koordinisanoj akciji sa ciljem da se ispumpa milion evra. Podneli smo krivičnu prijavu i posle više od godinu dana tužilaštvo je odustalo od gonjenja zbog nedostatka dokaza, a nas niko nije ni pozvao, iako smo prosledili i neke dokaze. Slično je bilo i sa dodelom sredstava za medije. Takođe je i Savet za borbu protiv korupcije podnosio prijave, pa i Agencija za borbu protiv korupcije, ali bez odgovora tužilaštva. Negde se mora povući granica, reći da je završena prvobitna akumulacija kapitala i zaustaviti visoka korupcija", ističe Antonijević, čija je organizacija takođe napustila raspravu o ustavnim izmenama. On dodaje da dok u nekim slučajevima tužilaštvo ne reaguje, u drugima se pokreću postupci zarad političke osvete, iako je jasno da nema elemenata za tužbu.

„Koja god stranka to da radi, može i sama doći pod uticaj osvetničkih postupaka", napominje Antonijević.

On ističe da nije realno do 2021. godine uskladiti zakone sa EU i da se u tom roku pokaže da se zakoni i primenjuju. Ali ono što jeste moguće je da se vladavina prava meri kroz konkretne slučajeve, da li se zakoni poštuju ili ne.

„Mi to tražimo u akcionim planovima i da se vidi u sudskoj praksi. Vladavina prava i nezavisnost sudstva formalno su pokrivene i sadašnjim Ustavom, ali ni on se ne poštuje, pa zato treba doneti jače garancije nezavisnosti. Sadašnji način izbora sudija i tužilaca je potpuno politizovan", ističe Antonijević, dodajući da su se na skupovima mogli čuti negativni stavovi o nezavisnosti pravosuđa, kao i agresivni stavovi narodnih poslanika da oni imaju da se pitaju oko imenovanja sudija, što ukazuje na to da država i nije baš toliko privržena nezavisnosti sudstva.

eu logo

*Projekat "Rad nezavisnih kontrolnih institucija u Srbiji” finansira National Endowment for Democracy. 
*Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne održavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy. 

pošaljite komentar

1 komentar

  • Željko

    Dok se izbor sudija, tužilaca i sl. bude vršio u Skupštini, dokle god postupanje pravosuđa bude zavisilo od volje onih koji su ih postavili na te funkcije, zakon se neće poštovati a pravde neće biti. Tek kad struka bude birala kvalitetne i stručne ljude, kad sva ta bulumenta dobije otkaze, kad im se zabrani obavljanje bilo kakve javne funkcije, kad odleže robiju za ono što su uradili, tad će građani Srbije imati ono što im je potrebnije od hrane - PRAVDU.