Koridorima nikad kraja

Širenje mreže auto-puteva vlast Aleksandra Vučića neprestano predstavlja kao jedan od svojih velikih uspeha. Svojevremeno je i sâm Vučić prilikom maltene svakog intervjua mahao kartama na kojima su bile ucrtane deonice auto-puta koje su u izgradnji, markirane raznim bojama. Međutim, propaganda je jedno, a realnost je ispala nešto drugačija. Nijedan rok završetka deonica na Koridoru 10 nije ostvaren

U tom celom propagandnom cirkusu najveći stepen arogancije pokazala je resorna ministarska Zorana Mihajlović kada je sredinom prošle godine izjavila „za mene je auto-put gotov“, kada je i najavila da će svi radovi na „Koridoru 10“ biti završeni do kraja februara ove godine. Izlišno je reći, do danas nije završen ni pravac prema Bugarskoj, niti pravac prema Makedoniji, a više se i ne spominju ni mogući rokovi završetka.

Tako će Srbija dočekati i turističku sezonu 2018. godine sa nedovršenim auto-putevima. Milioni vozila koji će u letnjim mesecima proći preko naše teritorije ići će preko stare trase i u Sićevačkoj i u Grdeličkoj klisuri. Kako auto-put nije završen, samo usled nemogućnosti naplate putarine, država će izgubiti bar 10 miliona evra samo u sezoni (u julu prošle godine auto-puteve je koristilo preko pet miliona vozila, od kojih je sigurno svaki drugi išao prema Bugarskoj ili Makedoniji) a da ne pominjemo bezbednosni aspekt vožnje preko stare i neuslovne trase u odnosu na auto-put i potencijalne saobraćajne nesreće koje su upravo najčešće i najteže na tim deonicama. Nadležni su i „utanjili“ u propagandnim obilascima gradilišta na Koridoru 10 – poslednji put je za „slikanje“ korišćen most preko Save kod Obrenovca.
Sve to pokazuje samo da je veliko pitanje da li će se radovi na oba kraja Koridora 10 završiti i do leta 2019. godine. Uz velike napore i dobru organizaciju, moguće je da će se „napakovati“ da se eventualno kompletira poluprofil auto-puta do kraja godine.

Kosine koje „padaju“

Da nešto ozbiljno nije u redu, moglo se videti iz snimaka klizišta „sleganja“ kosina u Grdeličkoj klisuri, koji su se pojavili na internetu kada je u martu ove godine „proradilo“. Da su problemi sa kosinama veliki, govori i podatak da projektanti, izvođači i investitor Koridori Srbije nisu mogli sami da reše problem, nego je angažovan poseban tim Svetske banke na čelu sa profesorom Marinosom Kempasom. Zadatak tog tima je bio da predloži tehničko-tehnološka rešenja kako bi se obezbedila stabilnost kosina u Grdeličkoj klisuri.
Eksperti su predložili izmene projekta i dodatna ispitivanja terena, što je dovelo do prolongiranja trajanja radova. Inače, klizišta na kosinama javila su se i na istočnom i na južnom kraju Koridora 10.
Veliki problem će biti i završetak radova na tunelima, koji se posle betoniranja moraju opremiti savremenom opremom za ventilaciju, signalizaciju, zaštitu od požara i slično. Za te radove neophodno je sprovesti tendersku proceduru, odnosno, potrebno je da prođe bar šest meseci od okončanja tendera za te radove do potpunog završetka tunela i puštanja u saobraćaj (to važi naravno za dugačke tunele, manji tuneli nisu problem). Kako je tek 1. juna ove godine dodeljen ugovor za opremanje tunela Manajle i Predejane na južnom kraju, sa rokom od 200 dana, to znači da južni krak i ne može biti gotov, u najboljem slučaju, pre kraja ove godine. Međutim, ukoliko bi bilo eventualnih žalbi drugih učesnika javne nabavke – radovi na opremanju tunela neće početi još nekoliko meseci. Ništa bolja nije ni situacija sa tunelima na istočnom kraku koridora kao što je Bancarevo, gde još nisu ni završeni građevinski radovi.

Naravno, moguće je i „silovati“ radove, pa pustiti jednu cev tunela ranije (dok se kompletira druga) kako bi se neki krak osposobio u narednih šest meseci, ali veliko je pitanje da li će radovi biti u potpunosti kompletirani pre početka turističke sezone naredne godine.

Vlast je nesposobna da ugovori nove deonice

Poseban problem Vučićeve vlasti je nesposobnost da se ugovore nove deonice auto-puteva. Iako se vodi gromoglasna propaganda oko raznih planiranih pravaca, za nepunih šest godina njegovog vladanja, ugovorene su samo dve deonice: Surčin – Obrenovac i Preljina – Požega i to tako što je preskočena tenderska procedura, jer su korišćeni „međudržavni ugovori“.
Niz putnih deonica ostao je samo u mašti Vučića i Zorane Mihajlović: Novi Sad – Ruma (tunel preko Fruške gore), Ruma – Šabac, Šabac – Loznica, „Moravski koridor“, Beograd – Sarajevo, Niš – Priština, Beogradska obilaznica Resnik – Bubanj potok, Požega – Boljare, Temišvar – Pančevo…Teško je navesti sve planirane pravce, koji su pominjani u propagandnim porukama najviših funkcionera. Kada se sve to sabere, radi se o preko 600 kilometara „željenih“ auto-puteva ili „brzih magistrala“.
Na kraju, izgleda da nikome u državi nije jasno šta je u stvari prioritet i koja će se deonica stvarno raditi, jer svima je jasno da se ne može ugovoriti 600 km odjednom – a u međuvremenu se praktično ništa ne dešava.

Nastavak teksta možete pročitati u 52. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.