Kolumna Tibora Jone

Mene moji udali za drugoga

  • Broj 30, maj 2016

  • Tibor Jona

  • 0

Postpetooktobarska „elita" se u javnosti kune da je najveći njihov doprinos razvoju moderne Srbije činjenica da nakon 2000. godine barem izbori nisu upitan proces. Sve drugo možda jeste upitno, ali izbori čisti ko suza. Od nas se tako očekuje da im verujemo da jedna suštinski slaba, oronula  država, koja se nalazi u procesu konstantne pljačke i čerupanja od strane onih koji bi trebalo da je čuvaju, država sistemski korumpirane i nesposobne administracije, te sudstva sličnog kvaliteta, ima odjednom kapaciteta da baš u izbornom procesu odbaci sa sebe svoje mane i nedostatke i zablista kao nepristrasna i stručna. Niti se šta uradilo da se profesionalizuju tela koja vode izborni proces, naprotiv, niti se radilo na jačanju mehanizama za nezavisnu kontrolu izbornog procesa, naprotiv.

Možda je najveći udarac konceptu poštenih izbora zadala sama država nokturalnim dvodnevnim referendumom za usvajanje ustava, koji je ogolio beskrupuloznost naših „elita" i njihovu suštinsku nezainteresovanost za bilo šta što nije trenutni politički poen, a posebno nezainteresovanost za postavljanje trajnih i stabilnih temelja demokratije. Njihova „politička vizija", kojoj su žrtvovali fer i poštene izbore, brzo se ubuđala i nije opstala ni pola decenije. Toliko o tome.

Sama postpetooktobarska „elita" je vrlo brzo od dolaska na vlast shvatila sve prednosti haosa po stanje na njihovim tekućim računima, te je puno urađeno da se izborni proces od slike demokratije, što neko reče, svede na karikaturu demokratije. Doneseni su zakoni koji su umesto da urede dodatno zakomplikovali i obesmislili izbore. U paketu sa medijskim zakonima zamućena je izborna baruština u kojoj se danas davimo. Izborno nasilje i bahaćenje samo su logični nastavak haosa u koji smo uvedeni ovim „uređivanjem", ali i korupcijom, trgovinom interesom itd.

Osnivanje političkih partija je umesto da bude uređeno, besmisleno zakomplikovano, pre svega ekonomski. Isto se dogodilo i sa procesom prikupljanja potpisa za predaju izbornih lista. Koliko je izborni sistem problematičan svedoči veseli podatak da prvo mesto na izbornim listama već kao po pravilu obezbeđuju stranke na vlasti. Kako je, na primer, moguće da bez igde zakonom uređene saradnje države i Stranke Na Vlasti, takva stranka u samo 15 minuta od započinjanja procesa preda svoju izbornu listu? 

U „želji" da se uredi tržište političkih partija, omogućeno je otvoreno ismevanje demokratije, recimo kroz registrovanje „lažnih" stranaka nacionalnih manjina. Zakonom su stvoreni uslovi za švidleraj. Da stvar nije naivna i da ju je lako iskoristiti govori i slučaj nekakvog Tulimirovića koji je 2012. iskoristio stvorenu mogućnost da se predstavi kao politički predstavnik Vlaha i tako postane narodni poslanik, odnosno ubezbedi lukrativno radno mesto. 




Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara