Udo Ajhlinger, generalni direktor Siemens Srbija

Mlade treba zadržati u Srbiji

  • Broj 28, mart 2016

  • Gordana Bulatović

  • 0

Što se tiče proizvodnje, u regionu Subotice dolazimo do tačke da imamo nedostatak ljudi i to sa srpske strane, dok sa mađarske strane još ima ljudi koji su voljni da rade u Subotici. Privući nekoga iz Beograda da radi u Subotici je veoma teško. U našim kancelarijama u Beogradu imamo mnogo kvalifikovanih inženjera, ali i mnogo njih je spremno da ide van zemlje. Taj odliv mozgova je šteta za nas i za zemlju, usporava proces reindustrijalizacije

Ono što je potrebno kompanijama jeste i da postoji kvalitetna infrastruktura, ali i mogućnost razgovara sa vladom o primeni zakona, naplati poreza...
Moramo da napravimo poslovnu klimu u Srbiji tako da poslovanje i investiranje budu što jednostavniji, inače će investitori uvek postavljati pitanje zašto ne uložiti u susedne zemlje, kao što su Rumunija, Bugarska, Mađarska.
Moramo raditi na pozitivnoj percepciji Srbije u inostranstvu, jer ona predstavlja značajan deo budućeg razvoja ovog regiona, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju" Udo Ajhlinger, generalni direktor Siemens Srbija, koji se posle 14 godina ponovo vratio u Srbiju.

Najavili ste povećanje proizvodnje u fabrici vetrogeneratora u Subotici. Da li to znači premeštanje proizvodnje iz neke druge zemlje u Srbiju?
Siemens ima veliku fabriku u Srbiji, proizvodimo 100 odsto za inostrana tržišta i jedan smo od prvih pet izvoznika. Ova fabrika trenutno prolazi kroz proces transformacije. Podići ćemo naš posao na nivo kompletne fabrike, što znači stvaranje dodatnih vrednosti ovde u Srbiji. To znači da ćemo nabavljati materijal od lokalnih dobavljača iz Srbije. Za to je potrebna standardizacija, možda i subvencije za kompanije u Srbiji koje bi mogle da proizvode za nas, ali nemaju finansijsku moć da to rade. Na primer, za proizvodnju okvira za generatore su potrebne velike CNC mašine koje koštaju milione evra. Da bi se našao put ka reindustrijalizaciji vlada mora da nađe način da podrži te kompanije jeftinijim kreditima ili nalaženjem nekog drugog održivog načina da domaće kompanije iz okoline Subotice, ali i iz ostatka zemlje, postanu dobavljači Siemens-a.

Da li mislite na pomoć stranim kompanijama koje bi u Srbiji otvarale fabrike za proizvodnju delova za vašu fabriku?
Oni su dobrodošli, ali pre svega mislim na postojeće lokalne kompanije koje imaju određene standarde danas, ali da bi postali dobavljač Siemens-a moraju da imaju potpuno drugačije shvatanje kvaliteta, proizvodnje „just in time", uz određenu cenu, kao i načina za privlačenje kvalifikovanih radnika u svoje fabrike. Mi zavisimo od kvaliteta i dostupnosti proizvoda. Ako pozovem dobavljača i kažem mu da mi treba 500 komada nečega i on kaže da ne može da isporuči jer mu se razboleo čovek koji radi za mašinom, ja imam problem. Sada radimo na tome kako da predupredimo takve rizike. Ušli smo u veliki program sa PKS-om kako bismo procenili kapacitete tržišta i pronašli kompanije koje bi mogle biti naši dobavljači.

Da li to znači i da ćete povećati proizvodnju generatora?
Iako širimo proizvodnju, to ne znači da ćemo proizvoditi više generatora. Transformacija je bazirana na prebacivanju novih kompetencija u fabriku u Srbiji. Smanjujemo broj proizvodnih procesa u fabrici u Nemačkoj, a povećavamo broj proizvodnih procesa u Srbiji. To će dovesti do povećanja obima posla za 300 do 400 miliona evra godišnje do kraja 2017. godine. I to predstavlja oporezivi prihod. Postajemo, ako već nismo, jedan od najvećih strateških investitora u Srbiji.
Zbog toga nam je potrebna dobra saradnja sa Vladom. Ne zbog subvencija, jer mi nismo uzeli subvenciju ni za jedno radno mesto. Trenutno se nalazimo u procesu zapošljavanja dodatnih 230 radnika, a u toku je i planiranje dodatnih zapošljavanja u narednom periodu.

Zašto niste uzeli subvencije?
Moje lično mišljenje, pored toga što je to i stav Siemens-a, jeste da biznis mora da bude održiv sam za sebe. Ako su mu potrebne subvencije da preživi, on nije održiv. Često me pitaju zašto ne uzimamo državnu podršku. Mi ovde vodimo dve vrste poslovanja. Jedno predstavlja proizvodnju, a drugo prodaju opreme i rešenja u oblasti industrije, transporta, infrastrukturure, energetike i medicine. Tu imamo veliko znanje i dobre ljude koje rade ovaj posao u Srbiji. Ako uzmemo subvencije za proizvodnju, koja je daleko veći deo kompanije, ne možemo biti dobro strateški pozicionirani u drugim poslovima. Svi živimo u ovoj zemlji i moramo se potruditi da i ona raste kao i kompanije u njoj. Oba dela naše kompanije moraju biti uspešna nezavisno jedan od drugog, a ako uzmemo subvencije onda na neki način više neće biti tako nezavisna.

Kakve uslove vi kao investitor preferirate kod zemlje domaćina?
Mnogo je faktora važnih za privlačenje investitora i za njihovo zadržavanje u zemlji. Poslovni ambijent je osnovna stvar. To znači da ne želimo komplikovan PDV sistem, ne želimo komplikovan proces uvoza i izvoza. Takve stvari nam u velikoj meri utiču na efikasnost poslovanja.
Takođe, investitorima je važan miks poreske politike, stabilnosti, odsustva korupcije, poslovnog ambijenta. Recimo, kada spominjem stabilnost, sećam se mog prethodnog boravka u Srbiji pre 14 godina kada su se dešavale česte promene vlada.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetosmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara