U Srbiji posluje više od 110 agencija za privremeno zapošljavanje

Moderni robovi rade na lizing

  • Broj 51, jun 2018

  • Branislav Krivokapić

  • 0

Odugovlačenja sa zakonskim regulisanjem ove oblasti ide naruku poslodavcima koji iznajmljene radnike manje plaćaju, a nemaju prema njima nikakve obaveze. Neka javna preduzeća ovako zaobilaze zabranu zapošljavanja, a vlast misli da tako privlači strane investitore

Prema istraživanju Fondacije Centar za demokratiju, oko dva odsto zaposlenih u Srbiji prima platu na osnovu ugovora sa agencijama za privremeno zapošljavanje. Iako je ovaj procenat približno jednak proseku u EU, pa čak i manji nego u nekim zemljama (Nemačka 2,2, Velika Britanija 3,6 odsto), zloupotrebe takozvanog lizinga radne snage kod nas su daleko veće nego u zemljama gde je ova oblast zakonski regulisana. U Srbiji je zakon već godinama u fazi izrade, a iznajmljivanje radnika je na „mala vrata" omogućeno Vladinom Uredbom o klasifikaciji delatnosti iz jula 2010. Rezultat je poražavajući: oko 45 odsto zaposlenih preko agencija ima neto mesečnu zaradu nižu od 25.000 dinara, a dve trećine na istom radnom mestu zarađuje manje od njihovih kolega zaposlenih direktno od strane poslodavca.

„Nemam prava na godišnji odmor i bolovanje, radim na sve državne praznike", „Primanja su redovna, ali su 35–40 odsto manja od primanja stalno zaposlenih, a za izostanak zbog bolesti ne dobijam nikakvu nadoknadu", samo su neka od svedočanstava zaposlenih preko agencija za zapošljavanje, koja se uglavnom baziraju na lošim iskustvima, raznim vidovima diskriminacije, a često i na verbalnom omalovažavanju.
Prema istraživanju Centra za demokratiju, najviše iznajmljenih radnika je u regionu Beograda (45 odsto) i Vojvodini (30 odsto), a posmatrano po delatnostima, sa 60 odsto dominira sektor usluga (trgovina i popravka motornih vozila), dok je na drugom mestu prerađivačka industrija (37 odsto).  Istraživanje je pokazalo da je učestalost ugovora sa agencijom za privremeno zapošljavanje kod niskokvalifikovanih radnika znatno veća nego u EU, dok je kod visokokvalifikovanih radnika lizing ređa pojava.

Kompanije u Srbiji počele su da u većoj meri koriste lizing radne snage nakon izmena Zakona o radu iz 2014. kojim je propisano da radni odnos na određeno vreme ne može trajati duže od dve godine. Kod lizinga ovo se zakonsko ograničenje lako zaobilazi tako što iznajmljenog radnika nakon dve godine preuzima druga agencija i sklapa sa njima novi ugovor za isto radno mesto. To je moguće zato što Zakon o radu poznaje samo ugovorni odnos između poslodavca i zaposlenog, a zakon koji uređuje rad preko agencija za zapošljavanje još uvek ne postoji.

U zemljama koje takav zakon imaju, mogućnost angažovanja zaposlenih preko agencije vremenski je ograničena - od Hrvatske gde je maksimum tri godine, do Nemačke gde ograničenje iznosi 18 meseci. No, uprkos kontroli čiji je cilj da onemogući rotiranje iznajmljenih radnika od jedne do druge agencije, i u ovim zemljama ima ljudi koji u statusu iznajmljenih rade mnogo godina, poput Aleksandra Ivića čiju priču je objavio sajt www.radnik.rs, a koji je na Aerodromu „Nikola Tesla" na ovaj način bio angažovan čitavih osam godina, bez osnovnih radnih prava.

 

 

Nastavak teksta možete pročitati u 51. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara