Višemesečne liste čekanja

Neko ode kod privatnika, neko u drugi grad. Neko i ne dočeka

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Iva Martinović, novinar Radija Slobodna Evropa

  • 0

Iako najavljivane kao stvar prošlosti, duge liste čekanja na preglede i operacije u državnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji još su svakodnevica desetina hiljada ljudi. Dok nadležni poručuju da „ne može preko noći“, i da su uvođenjem Integrisanog informacionog sistema liste smanjene, „napretkom“ su nezadovoljni i lekari i pacijenti. Gotovo polovina njih svoj zdravstveni dinar, koji državi uplaćuju kroz obavezno zdravstveno osiguranje, na kraju i ne naplati. Po dugi put, plaćaju kod privatnika 

Od prošle godine, Đenđi Bela pokušava da zakaže endokrinološki pregled u Kliničkom centru Srbije.

„Od decembra moje doktorke nema na spisku slobodnih termina. Dva puta sam preskočila zakazivanje jer mi u to vreme baš nije bilo dobro i, što je najgore, uzimam hormone koje bi trebalo da prestanem da uzimam. Sada, niti smem da prekinem, niti znam da li valja što ih uzimam toliko“, kaže ona.

Još je duže Jasmina Lazarević čekala poziv za operaciju kuka. Nakon dve i po godine, koliko je prošlo od kada su njen broj stavili na listu čekanja u Kliničkom centru Srbije, počeli su problemi i sa drugim, do tada zdravim kukom. 

„Preko interneta imate mogućnost da vidite gde ste na toj zajedničkoj listi čekanja i ja sam svaki put bila na istom mestu, negde 217. Poslednji put je moja operacija trebalo da bude oktobra ove godine, da bih pre mesec dana videla da su me prebacili na februar naredne godine. To bi bilo već tri godine čekanja. Jedva sam hodala i morala sam da nađem alternativu“, navodi Jasmina Lazarević.

Osnovni kriterijumi za utvrđivanje lista čekanja, za slučajeve koji nisu hitni, jesu zdravstveno stanje pacijenta i datum javljanja zdravstvenim ustanovama. One mogu da vrše promene u listama, ali za to moraju da postoje precizni razlozi, i o svakoj promeni dužne su da obaveste pacijente. Jasmina, a prema navodima „Pravnog skenera“, ni većina drugih pacijenata nikada nisu informisani o promenama.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), skoro 10.000 ljudi u Srbiji čeka operaciju koju je čekala Jasmina. Poslednji na spisku Kliničkog centra Srbije u bolnicu će biti primljen krajem 2020. godine. Naša sagovornica, koja živi u Beogradu, odlučila je da odustane.

„Otišla sam u jedan grad u unutrašnjosti, tamo sam privremeno prijavila prebivalište i prebacila se na njihovu listu čekanja koja je izuzetno kratka. U maju sam operisana i sada se, hvala bogu, dobro osećam. Ta noga mi mnogo bolje funkcioniše nego desna, sa kojom sada imam problem i moram opet na operaciju“, kaže Jasmina Lazarević.

Uz najavu rešavanja problema lista čekanja i povećanja kvaliteta usluga za građane, Ministarstvo zdravlja pokrenulo je još 2016. godine Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS). Preko njega, između ostalog, izabrani lekar opšte prakse zakazuje i specijalističke preglede i operacije svojim pacijentima.

„To je zamisao u koju bih i ja vrlo rado verovala. Međutim, IZIS u ovom trenutku to ne obezbeđuje. Jednom rečju, IZIS-om su prilično nezadovoljni i doktori i pacijenti“, kaže dr Dunja Civrić, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine.

"Nije dobro, ali je bolje nego što je bilo." Nabavka novih aparata za zračenje smanjila je liste za pacijente obolele od karcinoma. Uvedena su stroga pravila svakodnevnog ažuriranja lista čekanja i sankcije za ustanove koje to ne čine. Pušten je u rad i novi softver koji onemogućava višestruko prijavljivanje na liste, kažu u Ministarstvu zdravlja

 „Nije dobro, ali je bolje nego što je bilo“, odgovaraju iz Ministarstva zdravlja. Nabavka novih aparata za zračenje smanjila je liste za pacijente obolele od karcinoma. Uvedena su, kako je početkom godine rekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, stroga pravila svakodnevnog ažuriranja lista čekanja i sankcije za ustanove koje to ne čine. Pušten je u rad i novi softver koji onemogućava višestruko prijavljivanje na liste. Plan Ministarstva je da do 2020. godine liste čekanja budu deo prošlosti, a uzroke problema nadležni vide u organizaciji rada unutar zdravstvenih ustanova.

 „Imate ljudi kojima je generalno uvek kriv sistem, ali stvari funkcionišu i gledajući kako je bilo ranije, sada smo u mnogo boljoj poziciji jer sve elektronski pratimo, vidimo sve izveštaje, koliko ko radi. Sve ono što je nekada bilo u papirima, sada imamo u elektronskoj formi i mnogo je lakše za rad“, navodi Nikola Radman iz Ministarstva zdravlja.

U RFZO-u kažu da „problem lista čekanja postoji u mnogim sistemima u svetu, gde se za zdravstveno osiguranje izdvaja znatno veća suma novca nego u Srbiji“. 
„Ovaj problem aktuelan je mnogo godina u našoj državi i nije moguće rešiti ga preko noći, odnosno u nekom kratkom roku. Ono što je važno, jeste da Ministarstvo zdravlja i RFZO u saradnji sa strukom aktivno rade na rešavanju problema. Uvođenje novog softvera, kao i druge aktivnosti koje se preduzimaju, urediće liste čekanja, a korist za osiguranike će se ogledati u kraćem vremenu čekanja, uz podjednako kvalitetno pružanje zdravstvene usluge“, navodi Nemanja Velikić, savetnik direktora RFZO-a za informisanje.

Iako uverena da je uvođenje ovakvog sistema bilo „pokušaj da se stvari poprave“, dr Dunja Civrić kaže da u praksi negativna iskustva dele i pacijenti i lekari. 

„Ne znam prosto od kog bih segmenta krenula. Doktorima na primarnom nivou (domovi zdravlja) predstavlja veliki problem da pronađu slobodan termin za zakazivanje pregleda, dijagnostičke procedure ili intervencije. Vrlo često je pristup podacima ograničen na određeni period u mesecu kada nema slobodnih termina, pa doktor time mora da se bavi i sledećeg meseca. U svemu tome najviše gube pacijenti, a gubimo i mi jer se njihovo nezadovoljstvo reflektuje, usporava nam proces i način na koji dolazimo do dijagnoze i mera koje treba da organizujemo za pacijenta“, kaže ona.

Zato mnogi građani odustaju od odlaska u domove zdravlja i termine u bolnicama pokušavaju da zakažu sami. Peti u mesecu je dan kada se u zdravstvenim ustanovama na nivou cele zemlje pojavljuje spisak slobodnih termina i lekara. Đenđi Bela jedna je od onih koja se tog dana u pola sedam ujutru našla pred vratima Kliničkog centra Srbije.

„Tamo je bilo jedno 300, ako ne i više ljudi. Kada su u sedam sati vrata otvorena, nastao je takav stampedo, kao one američke rasprodaje kada se ljudi pogaze da bi svi odjednom ušli unutra. To su vrata koja idu ukrug, ljudi su nagrnuli, a jedna žena je počela da jauče, vrata su joj zaglavila nogu. Jedva su je iščupali, a vrata su ostala pokvarena. I ostao je jedan prostor širine ne više od metar, kroz koji se moglo ulaziti. To je krajnje ponižavajuće bilo. A unutra, u holu, milion ljudi“, kaže Đenđi Bela.

Doktori u opštim bolnicama, na klinikama i institutima su ti koji daju termine za preglede. Nekada se desi da se u isto vreme zakaže i više pacijenata nego što mogu da pregledaju, ili dolaze vanredni i hitni pacijenti koje oni takođe moraju da prime. Mi definitivno funkcionišemo sa manjim brojem doktora nego što je potrebno

Njen revolt nije usmeren ka lekarima. Doktori u opštim bolnicama, na klinikama i institutima, kako navodi dr Dunja Civrić, takođe imaju problema.

„Oni su ti koji daju termine za preglede. Nekada se desi da se u isto vreme zakaže i više pacijenata nego što mogu da pregledaju, ili dolaze vanredni i hitni pacijenti koje oni takođe moraju da prime. Mi definitivno funkcionišemo sa manjim brojem doktora nego što je potrebno da bi ovakav sistem mogao biti efikasan“, ocenjuje Dunja Civrić.

Iz Ministarstva zdravlja odgovaraju da lekara ima dovoljno, a da ustanove koje imaju ovaj problem, „treba da im se obrate“.

„Ministarstvo radi sve da pomogne sa svoje strane, ali mi tu ne možemo nešto mnogo da uradimo, i ne možemo da utičemo na to ako neki doktor nije dao dovoljan broj termina. Možemo samo da vršimo pritisak da se sve radi kako bi trebalo, i imamo stalne sastanke sa direktorima ustanova“, kaže Nikola Radman.

Iako Srbija, prema podacima Lekarske komore, ima oko 30.000 lekara (što je u okvirima proseka Evropske unije), problem predstavlja starosna struktura i odlazak mladih lekara. Lekarska komora Srbije godišnje izda oko 800 sertifikata dobre prakse, koji su lekarima potrebni da bi radili u inostranstvu. Polovina njih se nakon stručnog usavršavanja vraća u zemlju, dok druga polovina zbog boljih uslova, bržeg pronalaženja posla i većih plata, ostaje u zemljama Evropske unije.

„Činjenica je da se državno zdravstvo urušilo tokom čitavog niza godina ratova, sankcija, odliva kadrova, verovatno i lošeg menadžmenta. Tako da imamo situaciju da postoje liste čekanja ne samo za operaciju, već i za specijalističke preglede. Očigledno je da kapaciteti u državnom zdravstvu i menadžment ne omogućavaju pacijentu da dobije zdravstvenu uslugu onda kada njemu treba, već sa listama čekanja, koje nažalost neki i ne dočekaju“, navodi dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije.

Zato, prema njegovim rečima, skoro 50 odsto građana zdravstvenu uslugu koju su već platili kroz obavezno zdravstveno osiguranje, plaća ponovo. Privatni sektor ostaje jedina alternativa mogućnosti da u državnim ustanovama ne dočekaju svoj red.

"Imala sam napade i bolove, i bubrega i bešike, a kod urologa ima slobodan termin za dva meseca. Pa ja ću za dva meseca da umrem od bolova. Neke stvari možeš da odlažeš, neke ne možeš. Od novembra do polovine marta platila sam 105.000 dinara, što za preglede, što za lekove kod privatnika"

„Imala sam napade i bolove, i bubrega i bešike, a kod urologa ima slobodan termin za dva meseca. Pa ja ću za dva meseca da umrem od bolova. Neke stvari možeš da odlažeš, neke ne možeš. Od novembra do polovine marta platila sam 105.000  dinara, što za preglede, što za lekove kod privatnika. A to nisu nikakve operacije. I sreća što imam porodicu, puno ljudi to ne može sebi da priušti“, kaže Đenđi Bela.

Paralelni (privatni) zdravstveni sistem u Srbiji, koji nije obuhvaćen zdravstvenim osiguranjem, razvija se godinama unazad, a dr Hadži-Tanović je uveren da bi mogao da amortizuje nedostatak slobodnih kapaciteta u državnom sistemu.

„Privatno zdravstvo je u ekspanziji, otvoreno je dosta bolnica, dijagnostičkih centara gde imate magnetne rezonance, skenere, ultrazvučnu dijagnostiku i gde praktično radi oko 10.000 lekara. Tvrdim da bi liste čekanja praktično nestale ako bi se potpisao ugovor i ako bi se privatni sektor uključio sa svojim kapacitetima“, navodi dr Hadži-Tanović

 „Privatno zdravstvo je u ekspanziji, otvoreno je dosta bolnica, dijagnostičkih centara gde imate magnetne rezonance, skenere, ultrazvučnu dijagnostiku i gde praktično radi oko 10.000 lekara. Tvrdim da bi liste čekanja praktično nestale ako bi se potpisao ugovor i ako bi se privatni sektor uključio sa svojim kapacitetima“, navodi dr Hadži-Tanović.

Suočen sa ubedljivo najdužim listama čekanja za operaciju katarakte, zdravstveni sistem je prošle godine posegao za privatnim sektorom. RFZO je potpisao ugovore sa privatnicima, a akciji su se odazvale gotovo sve najveće klinike. To pokazuje da su očni hirurzi iz privatnog sektora spremni da operišu kataraktu po ceni od oko 320 evra, dok je cena ove operacije u privatnim klinikama između 900 i 1.500 evra. Isti ugovor RFZO je zaključio i sa deset privatnih klinika za obavljanje vantelesne oplodnje.

Na pitanje da li se razmišlja o saradnji i kada je reč o drugim intervencijama, u RFZO-u odgovaraju da sa Ministarstvom zdravlja „aktivno rade na sagledavanju svih potreba zdravstvenog sistema“.

„Dakle, ako ustanove ispunjavaju sve uslove za rad i ako se utvrdi da za tim postoje potrebe, preduzeće se sve mere da se tamo gde je to moguće i u privatnim ustanovama pružaju usluge o trošku RFZO“, navodi Nemanja Velikić.

S obzirom na problem lista čekanja i za specijalističke preglede, dr Dunja Civrić iz Sindikata zdravstva Vojvodine ne vidi razlog iz kog se ova praksa već ne primenjuje.

„Ako u predviđenom roku ne može da se organizuje kontrola u javnom sektoru, zašto onda ne bi bilo na raspolaganju i korišćenje privatnog sektora. Naravno, na jedan uređen način u kom se taj zdravstveni dinar iz zdravstvenog osiguranja ne daje ponovo iz džepa pacijenta“, kaže dr Civrić.

Uključivanjem privatnog sektora u sistem zdravstvenog osiguranja, po modelima kakvi postoje u zemljama Evropske unije bio bi, prema rečima dr Višeslava Hadži-Tanovića, smanjen i problem korupcije u zdravstvu.

„Tada ne biste imali sivu zonu ekonomije, da se uzima keš na ruke, da se ne plaća porez, sve bi išlo preko računa. U državnom sistemu vam kažu da ćete biti pregledani za šest meseci. Onda daju vizitkartu i kažu: dođite po podne, privatno ćemo to da završimo odmah. To možete da čujete od svakog pacijenta i to je svakodnevna pojava. Mitom i korupcijom pokušavaju da se preskoče te liste čekanja. Drugačijom organizacijom bi se sve to sprečilo. Time što će da uhapse par doktora, to neće rešiti“, podvlači Hadži-Tanović.

Do tada, građani Srbije uplaćuju novac koji, prema njegovim rečima, ne znaju kuda ide, jer sistem funkcioniše „netransparentno i bez kontrole“.

„Mi smo plaćali za to zdravstveno osiguranje godinama. I sada, kada nama treba da se vrati usluga, ne možemo da je iskoristimo. Znači, neko je uzeo naše pare, iskoristio ih, a mi nemamo ono što nam je nekada bilo zagarantovano i što smo davno platili“, navodi Jasmina Lazarević.

Ona ostaje privremeno prijavljena u gradu u unutrašnjosti, gde će operisati i drugi kuk, jer za privatnu kliniku nema uslova. Đenđi Bela će vakcinu koju su joj prepisali lekari, a koju je do pre dve godine pokrivalo zdravstveno osiguranje, platiti preko 100 evra državnom Institutu za virusologiju Torlak. Kontrolni pregled i dalje čeka.

Preko interneta imate mogućnost da vidite gde ste na toj zajedničkoj listi čekanja i ja sam svaki put bila na istom mestu, negde 217. Poslednji put je moja operacija trebalo da bude oktobra ove godine, da bih pre mesec dana videla da su me prebacili na februar naredne godine. To bi bilo već tri godine čekanja

Ovaj projekat „Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" finansira Evropska unija kroz program Jačanje slobode medija u Srbiji koji rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj tekst je u isključivoj nadležnosti Business Info Group, izdavača časopisa Nova ekonomija i ni na koji način ne odražva stavove i mišljenja Evropske unije.

Ovaj tekst realizovan je u saradnji Business Info Grupe i Radija Slobodna Evropa.

pošaljite komentar

Nema komentara