Aleksandra Vujović i Đurđa Krivokapić, modna linija „Lipa“

„Nestandardne“ žene u modnom biznisu

  • Broj 54, oktobar 2018.

  • Dragan Milivojević

  • 0

Ovo je pričao o dve neobične žene, majci koja je pored svoje profesije arhitekte u 52. godini života odlučila da započne nešto novo, i ćerki koja se vratila iz „velikog sveta“ i pridružila joj se, pa sada pokušavaju da pokrenu svoju modnu liniju. Reklo bi se da su krenule „od nule“, ali nisu – imaju znanje, iskustvo, hrabrost i optimizam da će uspeti

Susret sa arhitektom Aleksandrom Vujović i njenom ćerkom, antropologom Đurđom Krivokapić, vlasnicama modnog brenda „Lipa“, pretvoren je u jednu domaću biznis priču o smelim, obrazovanim i maštovitim poslovnim ženama Srbije. Aleksandra je, posle 26 godina staža u arhitekturi, odlučila da promeni struku i latila se pre šest meseci modnog dizajna, makaza i igle stvarajući novu, domaću liniju za dame. Ćerka Đurđa se vratila iz inostranstva gde je završila školu i imala karijeru u Meksiko Sitiju, da bi sa majkom započela i pozicionirala porodični biznis i primenila svoja marketinška znanja...  Naše sagovornice, krenuvši od kućne manufakture, iskoristile su sve pogodnosti savremenih tehnologija, online prezentacija, marketinške mogućnosti društvenih mreža, uvele u priču ženskog finansijskog konsultanta, nastariju u porodici Mariju Vujović. Pokušavaju, kako upućuje Aleksandra Vujović, da svoj dvogodišnji biznis plan uspešno realizuju, a trenutne računice i analize kreću se oko start ap kredita i ostalih podsticaja za razvoj preduzetništva. I zato nas je i zanimalo koja su njihova očekivanja od države kad je u pitanju država i malo preduzetništvo?

„Teško mi je da pričam šta država daje, jer ne očekujem ništa od nje. Ne gledam TV i stoga ne znam šta se priča. Od države samo očekujem da bude dobra prema preduzetnicima na dnevnom nivou, da administracija funkcioniše pristojno, da ne morate da čekate na šalterima da uradite ono što je neophodno, da zakonska regulativa bude dobra i da službenici poštuju pravila. To bi bilo fenomenalno da se ostvari. Možda to nekad i bude, nisam to još doživela“, uzvraća u razgovoru za „Novu ekonomiju“ Aleksandra Vujović, kada smo je upitali da li država, kao što se administrativno i medijski prezentuje, daje dovoljno podsticaja ženi arhitekti, koja sa pedeset godina kreće sa sopstvenim biznisom, van arhitekture.

Nova ekonomija: Država stimuliše početnike u biznisu, posebno žene preduzetnice. Tražite li neki start up kredit, nešto što će vam dati finansijsku injekciju?

Aleksandra Vujović: Zapravo da. Na razne strane se informišem oko start ap kredita, imamo i konsultanta ženu koja je u sve to veoma upućena, ali mi još uvek ispitujemo stvari. Ispitujemo sada tržište pa kada budemo znali šta se sve traži, onda ćemo sigurno i da uđemo u tako nešto,  iz kućne manufakture da pređemo u posao kroz zanatsku radionicu, jer sam ja zanatski umetnik. Ukoliko to bude bolji poslovni potez, onda ćemo modnu liniju „Lipa“ plasirati kroz firmu. Još nismo odlučile.

NE: Danas u suštini radite kao mala kućna manufaktura?

Aleksandra V: Recimo da je tako. Sve svoje poslove radim kod kuće. Tako nažalost rade samostalni umetnici. Nemam atelje, nego moram da radim u kućnom prostoru.

NE: Do sada ste se bavili arhitekturom, zar nije postojao strah da pređete na nešto sasvim drugo?

Aleksandra V: Nije, zato što imam iskustva. Ne poslovnog, ali praktičnog da. Krojenje haljina je čista geometrija, veoma je blisko sa mojom strukom, za ono za šta sam se školovala. Mnogo veze tu postoji, iako to možda ne izgleda tako na prvi pogled. Konstruisati kuću i haljinu nije tako različito. Celog života zapravo radim i ovaj drugi posao, ali za sebe, svoju sestru, ćerku, prijatelje, i to od detinjstva. Ja sam van standardnih dimenzija, jedna velika žena, tako da mi ništa od, da kažem, standardnih stvari nije odgovaralo. Tako da sam rano počela da šijem. Sada sam na nagovor prijatelja krenula i pokušavam sa ćerkom napravim biznis, koji je u začetku. U toku je realizacija ideje stare ne više od pola godine. Dakle, start je u pitanju i ko zna kada ćemo imati neki prihod. Ali krećemo odvažno u ovaj posao, jer modu volim, a prija mi i da se nečim drugim bavim. Posle 25 godina čovek se zasiti jednog posla.

NE:  Sa ćerkom koja se bavi marketingom pronašli ste da i manufaktura može naći svoje tržište uz pomoć savremenih tehnologija, odnosno društvenih mreža i online prezentacija?

Aleksandra V: Tako je. Moja ćerka Đurđa je antropolog, ali ima i određeno praktično znanje vezano za ekonomiju i trgovinu. Završila je zapravo socijalnu antropologiju, dominantnu u Velikoj Britaniji, državama Komovelta i širom Evrope. To je nauka koja pokriva sve aspekte savremenog društvenog života, a ekonomija je jedan od značajnih. Budući da je Đurđa u marketingu već šest godina, onda je ona tu jaka. Ja nisam. Ja sam inženjer i umetnik, ali sa ekonomijom nikada nisam bila nešto naročito dobra. Uvek sam imala nekoga ko mi nabavlja poslove i naplaćuje, tako da je moja ćerka osim što učestvuje u kreativnom procesu, zadužena i za marketing i sve što sleduje na tu temu.

NE: Gde ste vi radili proteklih 26 godina, pre odluke o modnom projektu „Lipa“?

Aleksandra V: Zapravo sam i dalje u arhitekturi i tako sam danas angažovana na dva posla. Nažalost, još mi rad u modi ne omogućava da odustanem od struke, ali se nadam da će to biti za dve godine. Počela sam da radim u velikom projektnom studiju „Urošević“ koji se bavi enterijerima. Tamo sam učila zanatski deo posla. Onda sam godinama radila za „Metrico“, firmu koju je vodio moj bivši suprug, pa pet godina u jednom projektnom birou ADC koji je radio projekte uglavnom za rusko tržište. Tri, četiri godine imala sam svoj projektni biro, pa zatim nastavila samosalno, kao slobodni umetnik.

NE: Budući da ste došli u poziciju samostalnog umetnika, očigledno da imate hrabrost da se upistite u borbu sa tržištem?

Aleksandra V: Imam hrabrosti, naravno. Mislim da je sada pravo vreme da u 52-oj godini života izrazim svoje mogućnosti. U svojoj prethodnoj struci sam dostigla ono što mi je zanimljivo, a sada je vreme za nešto novo. Tržište je zanimljiva stvar, a i ekonomija, privatno preduzetništvo...

Nastavak teksta možete pročitati u 54. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara