Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije

Nije kažnjiv monopol nego zloupotreba

  • Broj 39, april 2017

  • Gordana Bulatović

  • 0

Kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Nije na Komisiji da sprečava one učesnike na tržištu  koji su spremni da ulažu u inovacije i kvalitet svog proizvoda, sa željom da budu bolji i konkurentniji od drugih Komisija nema mandat da štiti ni jače, ali ni slabije igrače

Postojanje konkurencije na nekom tržištu ima bar tri izuzetno pozitivna efekta – poboljšava kvalitet robe i usluga, povećava slobodu izbora i omogućava niže cene. Naša vizija je tržište na kome će se svi učesnici, pod ravnopravnim uslovima, boriti za potrošače kvalitetom i cenama, poštujući obaveze, utvrđene zakonom, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju" Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije.

Ostvarenje te vizije je dugoročan  cilj, priznaje Obradović i dodaje da Komisija za zaštitu konkurencije pokušava da svakoga dana, u tom pravcu, učini bar jedan korak više. Jer,  iako Komisija  radi 11 godina, u svetu politike zaštite konkurencije to se, zaista,  može smatrati kratkim periodom.


Zašto se Komisija, kao u većini zemalja sveta, ne zove „antimonopolska"? Možda bi javnost, u tom slučaju, bolje shvatala šta je zapravo njen posao?

Veći deo tela za konkurenciju imaju u svom nazivu „antitrust", ali to nije antimonopol. Uobičajno je da  kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Zakon o zaštiti konkurencije kao povredu konkurencije vidi aktivnost kojom se taj monopol, ili dominantan položaj zloupotrebljava. Nije na Komisiji da sprečava one učesnike na tržištu  koji su spremni da ulažu u inovacije i kvalitet svog proizvoda, sa željom da budu bolji i konkurentniji od drugih. Komisija nema mandat da štiti ni jače, ali ni slabije igrače. Naš zadatak je da štitimo konkurenciju, odnosno da obezbedimo jednake uslove za sve na tržištu. 


Čitajući obrazloženja rešenja Komisije o utvrđenim povredama konkurencije može se primetiti da često, kao olakšavajuću okolnost pri utvrđivanju novčane kazne, koristite termin "nehat”. Da li je to znak da učesnici na tržištu malo poznaju odredbe Zakona o zaštiti konkurencije?

Nažalost, često smo, u toku vođenja postupka, suočeni sa činjenicom da stranke u postupku, tek nakon pokretanja postupka počinju da razmišljaju o posledicama svojih aktivnosti u kontekstu kršenja pravila o konkurenciji. Skoro da je pravilo da se, već tokom postupka, otklanjaju sve radnje koje bi mogle da znače povredu konkurencije. Zato smo uvereni da još istrajnije moramo da radimo na tome da privrednici u Srbiji više znaju o politici zaštite konkurencije.U tom smislu, već tokom ove godine ćemo intenzivirati saradnju sa udruženjima koja okupljaju privrednike, ne bi li im što više približili ovu oblast. Svaki kontakt Komisije sa javnošću, pa i moji razgovori sa novinarima, u funkciji su jačanja svesti o važnosti konkurencije.


Poznato je da nepoznavanje zakona škodi. Zar privreda nije dužna da poznaje zakone po kojima se posluje u Srbiji?

Jasno je da svi učesnici na tržištu moraju da poznaju zakon. U tom smislu, mi nikada nismo nijednim rešenjem kojim je utvrđena povreda konkurencije oslobodili od odgovornosti učesnika na tržištu, čak i kada je bilo jasno da je povreda učinjena iz nehata. Ali, s druge strane, činjenica je da Srbija nije baš tako davno zakoračila u tržišnu privredu, tako da još uvek postoji prilagođavanje tom sistemu. Ne treba zaboraviti da je i Komisija za zaštitu konkurencije počela sa radom pre nešto više od jedne decenije. Zbog toga je veoma važno da javnost upozna sve aspekte postojećih zakonskih rešenja koja se odnose na politiku zaštite konkurencije. Potrebno je i da same firme imaju svoje programe kojima se štite od svakog rizika kršenja pravila fer tržišne utakmice.



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.
pošaljite komentar

Nema komentara