Obrazovanje i bogatstvo su direktno povezani

Falsifikovane diplome i sumnjivi doktorati nanose štetu kako državnim tako i privatnim univerzitetima u Srbiji i takvi slučajevi generalno obezvređuju obrazovanje. Potrebno je uraditi rangiranje fakulteta i izdvojiti one koji rade dobro, od onih koji rade loše 

Obrazovni program u Srbiji nije u skladu sa savremenim potrebama, stepenom prilagođavanja i promenama, kaskamo u mnogim oblastima – kako u društvenim, tako i u prirodnim i tehničkim naukama, ocenjuje Ana Bovan, dekanka Fakulteta za menadžment Metropolitan univerziteta, upoređujući sličnosti između privatnih i državnih fakulteta. 

„Pojedini privatni univerziteti kao što je naš bore se da uvedu inovacije, ali suočeni smo sa zastarelim metodama odobravanja novih programa koje nas ograničavaju”, kaže Bovan. 

U okviru Metropolitan univerziteta, čiji je većinski vlasnik Dragan Domazet, koji je bio ministar nauke u vladi Zorana Đinđića, postoje tri fakulteta: Fakultet informacionih tehnologija, Fakultet za menadžment i Fakultet digitalnih umetnosti. 

Nova ekonomija: Koje su prednosti, a koji su nedostaci privatnih fakulteta u Srbiji u odnosu na državne?

Ana Bovan: Imam otvoren uvid samo u rad našeg Univerziteta Metropolitan, ali mi je poznato da ima još privatnih visokoškolskih institucija koje su posvećene kvalitetnom obrazovanju. Prednosti kvalitetnih privatnih fakulteta su u savremenim programima, bržoj pripremi studenata za uklapanje u privredu kroz praktičan rad i prakse, kao i u neposrednijem mentorskom radu u malim efikasnim grupama. Kao i na prestižnim privatnim poslovnim školama poput Harvarda ili Stenforda, profesori velikim delom rade i u praksi, što donosi poseban benefit za studente. 

Studenti su uključeni u niz projekata sa firmama, imaju studijska putovanja u zemlji i inostranstvu, tako se brže i lakše zapošljavaju. Mi se iz godine u godinu moramo dokazivati unapređenjima i inovacijama. Univerzitet može imati dobre rezultate jedino ako je više okrenut obrazovanju nego preduzetništvu. Loša iskustva u visokom školstvu u Srbiji su nažalost odavno prisutna, i nisu samo odlika privatnih univerziteta. Za razliku od drugih vitalnih socijalnih usluga u državi, koje su budžetski podržane, još uvek je nemoguće izjednačiti uslove za sve mlade ljude željne obrazovanja. Postoje sličnosti među svim fakultetima i ogledaju se u tome što smo svi prilično ograničeni načinom na koji je dozvoljeno praviti obrazovne programe u Srbiji, a koji su zastareli, kao da su iz prošlog veka. Način pravljenja obrazovnog programa, brzina prilagođavanja i promena nisu u skladu sa savremenim potrebama.

Nastavak teksta možete pročitati u 32. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“