Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

  • Broj 39, april 2017

  • Goran Radisavljević

  • 0

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankrotstva”, pa do raznih uspeha ostvarenih "prvi put u istoriji”.

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA, napravio je za „Novu ekonomiju" analizu ključnih ekonomskih pokazatelja u Srbiji, i uporedio ih sa rezultatima zemalja u okruženju. Pokazatelji su vrlo zanimljivi.


Ekonomski pokazatelji u Srbiji u 2016. godini

Srbija je 2016. godinu završila sa deficitom budžeta od -1,4% BDP. To je najmanji deficit budžeta od početka krize i smatra se velikim uspehom. Ono što donekle baca senku na taj uspeh je činjenica da je postignut nakon velikog smanjenja plata i penzija u javnom sektoru, povećanja gotovo svih poreza i uvođenje novih od 2012. godine do danas. Sa druge strane, neki delovi države se i te kako bahato ponašaju kad je potrošnja u pitanju, pa tako pre nekoliko dana saznajemo da oko 20 državnih i javnih preduzeća duguje EPS-u oko 23 milijarde dinara za struju, a da je taj dug samo u 2016. povećan za oko 6,5 milijardi dinara (oko 40%). Dakle, dok građani štede, a privreda plaća veće poreze, dotle se državna i javna preduzeća razbacuju, gomilaju dugove, koje onda država preuzme kao javni dug koji su opet građani dužni da vraćaju. To svakako nije uspeh. 

Druga pozitivna stvar u 2016. godini je privredni rast od 2,8%. To je najveći privredni rast od početka krize u Srbiji i on je svakako jednim delom doprineo da srpske javne finansije pokažu nešto bolji rezultat nego ranijih godina (pored već pomenutog smanjenja plata i penzija i povećanja poreza). Ono što nije ohrabrujuće kad su u pitanju građani Srbije je sama struktura tog BDP. Naime, ubedljivo najveći doprinos rastu imao je izvoz, nešto manje investicije (državne i privatne) i državna potrošnja, a gotovo neznatno finalna potrošnja domaćinstava. Dakle, građani za sada ne osećaju „blagodeti" privrednog rasta, a kada će i da li će uopšte, teško je reći. 

Međutim, ovi pomenuti uspesi imaju smisla samo ako se porede sa nečim. Zato ćemo za potrebe ove analize porediti privredni rast u Srbiji sa zemljama regiona Jugoistočne Evrope. Takođe, analiziraćemo i BPD po glavi stanovnika, kretanje javnog duga, stopu nezaposlenosti i investicije. Na osnovu tih pokazatelja probaćemo da donesemo zaključak o stvarnom ekonomskom uspehu Srbije u prethodnom periodu. Za potrebe ove analize posmatraćemo period od 2012. do 2016. Pored Srbije, analiziraćemo makroekonomske pokazatelja Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i Rumunije. Izvor podataka su Svetska banka i MMF. 


Srbija ekonomski zaostaje za regionom

Posmatrano kroz čitav period od 2012. do 2016. godine, Srbija je jedino u 2013. godini imala rast BDP veći u odnosu na prosečni rast regiona (Tabela 1). Ako se pak posmatra prosek regiona u ovom periodu, Srbija pored Hrvatske ima ubedljivo najlošiji rast BDP od 2012. godine do danas što ukazuje na zaostajanje Srbije. Iz Tabele 1  se jasno vidi da su gotovo sve zemlje imale pad ili stagnaciju BDP u 2012. Godini, nakon čega sledi oporavak u 2013. godini (izuzetak je Hrvatska). Međutim, dok se taj period oporavka nastavlja i posle 2013. godine, Srbija ponovo ima veliki pad BDP u 2014. Godini, čiji je uzrok pre svega loše vođenje ekonomske politike u periodu 2012-2014. i politička nestabilnost sa čestim izbornim ciklusima i rekonstrukcijama Vlade.  Dok sve zemlje regiona izlaze iz krize sa visokim stopama rasta u 2015. godini, Srbija stagnira sa stopom rasta od svega 0,8%. Konačno, u 2016. godini Srbija uspeva da ostvari značajniju stopu rasta, 2,8%, ali i dalje je to ispod rasta regiona od 3,1%. Zaključak je da se, uprkos uspehu u 2016. godini, ne treba  prerano radovati jer sve zemlje regiona u posmatranom periodu rastu brže od Srbije.  Potrebno je, dakle, da se ovaj rast nastavi, ali se postavlja pitanje na kojim osnovama. 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

pošaljite komentar

Nema komentara