Zavrzlama oko niškog aerodroma ˮKonstantin Veliki“

Pozovi M. radi ubistva biznisa

  • Broj 51, jun 2018

  • Radmilo Marković

  • 0

Zanimljiv je slučaj niškog aerodroma po svim pitanjima: i zašto je godinama puštan da tavori, i koliko je država u njega zaista uložila, i kako je odjednom doživeo bum u poslovanju i kako je i zašto država baš tad rešila da ga oduzme Nišlijama jer navodno pravi gubitke. I kako se po tom pitanju zakrvio niški SNS. I na kraju – šta će dalje da bude.

Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović bila je dramatična – listala je novine, a onda podigla pogled i u kameru rekla da Grad Niš i Aerodrom ˮKonstantin Veliki" u Nišu ˮdirektno ugrožavaju funkcionisanje Aerodroma Niš, ugrožavaju građane, ugrožavaju bezbednost, putnike koji lete sa aerodroma", da ˮnjihova nesposobnost pokazuje da su spremni čak i da dovedu u pitanje odvijanje avio-saobraćaja" i da, generalno, uznemiravaju javnost.

Bio je 5. maj i to nije bio prvi put da se ministarka obračunava sa zbilja očajnim rukovodstvom aerodroma u Nišu, a i sa lokalnom vlašću koja takvo očajno rukovodstvo trpi tolike godine. Evo, mesec dana ranije, 2. aprila, ministarka Mihajlović je ˮskresala" nesposobnom rukovodstvu:
ˮJa neću da dozvolim da Niš propadne, i da nema dovoljno novca, i da se ne razvija dalje. Trenutno, od onoga kako funkcioniše Niš, nažalost, oni ne mogu da isplate ni plate. Dakle, od prihoda koje ostvaruje Aerodrom 'Konstantin Veliki', koji iznose negde oko 60 miliona dinara, oni ne mogu da isplate plate, a trošak za plate je 110 miliona dinara."
Da, dobro ste pročitali. Ni za plate. Između ova dva datuma bilo je još opomena za Nišlije – da nemaju para za aerodrom, da treba novi toranj da naprave, da nema više vremena za čekanje...
Iz svega ovoga se nameće samo jedan zaključak: pošto ovakvo stanje traje već godinama, sasvim je logično što država hoće da preuzme Aerodrom Niš od nesposobnog rukovodstva i lokalne samouprave u čijem je aerodrom vlasništvu, da stvar ne propadne potpuno.

Na nekakve glasove kritike upućene sadržini zaključka Vlade Srbije od 29. marta 2018. godine (u kome je data preporuka Gradu Nišu ˮda pripremi odgovarajuće, potrebne i potpune odluke kojima se obezbeđuje prenos celokupne imovine civilnog dela kompleksa Aerodrom ˮKonstantin Veliki" sa Grada Niša na Republiku Srbiju, radi realizacije ulaganja i podrške Republike Srbije, u cilju unapređenja razvoja aerodromske infrastrukture"), ministarka Mihajlović je odmahivala rukom:
ˮKada pominjete talas nezadovoljstva stručnjaka i stručne javnosti, ovih dana sam slušala te stručnjake i ja bih rekla da od tih stručnjaka, od te struke stoji možda samo njihova vožnja avionom."


 A SAD STVARNO

Iako su gore napisane rečenice gramatički i stilski dosta solidno napisane, i premda su formalno tačne – sve ovo gore u nekom trenutku vremena izustila je ministarka Zorana Mihajlović – celom gornjem pasusu nedostaje jedan ključni sastojak koji je u interesu javnosti: istina.
Jer, šta? Da je ministarka davne 2014. godine (kada je postala zadužena i za resor saobraćaja) izašla u javnost i sve ovo rekla, bila bi skoro u potpunosti u pravu. Dovraga, samo rukovodstvo niškog aerodroma bilo je brutalno iskreno:

ˮSumirajući rezultate ostvarenog saobraćaja u 2014. godini mora se konstatovati da je ostvaren drastičan pad obima saobraćaja na Aerodromu Niš. Broj putnika, redovnih i čarter linija, smanjio se do same granice opravdanosti postojanja aerodroma", pisalo je u Izveštaju o poslovanju za 2014. godinu.
Čitamo taj izveštaj dalje:
ˮAktivnost u 2014. koju je Aerodrom Niš jedva sproveo je postupak zadržavanja operativne dozvole (sertifikata) aerodroma za obavljanje javnog avio saobraćaja, bez koje Aerodrom Niš ne bi mogao da sprovodi svoju primarnu delatnost."
„Tokom 2014. godine sa Aerodroma Niš je realizovan ukupno 271 let, dok je sa aerodroma putovalo, u dolasku i odlasku, ukupno 1.335 putnika. U odnosu na 2013. godinu, ove brojke pokazuju ogromno smanjenje od 45,5 odsto u broju operacija i od 93,8 odsto u broju putnika. Razlog ogromnog pada broja putnika leži u činjenici da u 2014. godini sa Aerodroma Niš nije bilo redovnog i čarter saobraćaja. Veći deo realizovanog saobraćaja ostvaren je na bazi kargo, biznis i tehničkih letova."
ˮTokom 2014. godine nije vršena nabavka nove opreme za prihvat i otpremu ili znatnije investiciono ulaganje. Obavljani su samo nužni radovi redovnog održavanja."
ˮZarade nisu isplaćivane redovno, kasnile su isplate po nekoliko meseci, a prosečna neto zarada je u 2014. godini iznosila 30.285 dinara, što je približno nivou zarada u Nišu, a daleko ispod nivoa zarada u odnosu na druga preduzeća u grani vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji. Od septembra 2014. godine isplaćivana je minimalna zarada."
I ako ovi podaci nisu dovoljni da opišu bedu nečega što se formalno zvalo aerodromom, a imalo nepuna četiri putnika dnevno, tu je možda i najspektakularniji podatak u svim posmatranim finansijskim izveštajima i izveštajima o poslovanju od 2009. do 2017. godine – spisak službenih vozila Aerodroma Niš u 2014. godini: ˮzastava skala 55ˮ – 4 vozila, ˮzastava koral 55ˮ – 1 vozilo, ˮzastava 10ˮ – 1 vozilo, ˮškoda oktavijaˮ – 1 vozilo, ˮmercedes vitoˮ – 1 vozilo, ˮzastava polyˮ – 1 vozilo.
Dalje nije potrebno ići.



Nastavak teksta možete pročitati u 51. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara