Pavel Valerijevič Durov, osnivač kompanija VKontakte i Telegram Messenger

Preduzetnik, anarhista, aktivista

  • Broj 47, januar 2018

  • Ana Krajnc

  • 0

Pavel Durov ušao je u preduzetničke vode kada je pre više od decenije osnovao najveću društvenu mrežu u Rusiji, koja danas ima više od 460 miliona korisnika. Jedan od najoštrijih kritičara režima Vladimira Putina,  danas kao državljanin ostrvske države St Kits i Nevis, zajedno sa četiri programera koja upravljaju njegovom aplikacijom za slanje poruka Telegram, putuje po svetu menjajući prebivalište na nekoliko meseci


Pavel Durov, osnivač najpopularnije društvene mreže u Rusiji, VKontakte, koju je osnovao u oktobru 2006. godine i mobilne aplikacije za slanje poruka Telegram, koju je osnovao 2013. godine, prvi put je u aprilu ove godine dospeo na listu 200 najbogatijih Rusa koju kreira ruska verzija magazina Forbes.

Durov, čije se bogatstvo procenjuje na 600 miliona dolara je, prema pisanju portala The Moscowtime, na 135. mestu najbogatijih Rusa. Ipak, zbog višegodišnjeg suprotstavljanja zahtevima ruskih vlasti da im obezbedi pristup podacima korisnika društvene mreže, ali i javnog zalaganja protiv režima Vladimira Putina, Durov je 2013. godine tražio državljanstvo ostrvske države St Kits i Nevis, a povratak u Rusiju u skorije vreme nije opcija.

Ruske vlasti i pored toga što već gotovo četiri godine nije u Rusiji ne popuštaju sa zahtevima usmerenim prema njemu, pa je Durov ponovo dospeo u svetske medije u junu ove godine kada je odbio zahtev ruskih vlasti da, ovog puta, dostavi informacije o svojoj kompaniji Telegram.

Ruska agencija za komunikacije zapretila je da će blokirati njegovu aplikaciju Telegram ako ne dostavi vladi kompletnu istoriju poruka koje korisnici Telegrama razmenjuju, kao i takozvane ključeve za dešifrovanje poruka, pomoću kojih bi sadržaj poruka postao dostupan vlastima, pisali su tada mediji. Telegram je aplikacija za pametne mobilne telefone koja se ponosi zaštitom privatnosti korisnika, pošto koristi sistem zaštićenih, šifrovanih poruka, koje mogu da pročitaju samo pošiljalac i primalac, ali ne i treća lica.

Durov je zato 8. decembra, preko svoje kompanije Telegram, podneo tužbu Vrhovnom sudu Rusije, tražeći da bezbednosna služba povuče svoj zahtev za obezbeđivanje pristupa korisničkim informacijama, pišu moskovski mediji. Razlog za podizanje tužbe je i kazna koja je stigla kompaniji za plaćanje 800.000 rubalja (14.000 dolara) zbog odbijanja da bezbednosnoj službi pruži informacije o porukama nekoliko korisnika mreže.


Osnivanje i napuštanje


Pavel Valerijevič Durov rođen je 1984. godine u Lenjingradu (danas Sankt Peterburgu) ali je veći deo detinjstva proveo u Torinu u Italiji gde je radio njegov otac, doktor filologije i autor brojnih naučnih radova, koji povratkom u Rusiju 1992. godine postaje šef katedre klasične filologije na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu. Pavel je završio osnovnu školu u Torinu, a srednju školu, kao i studije filologije završio je u Sankt Peterburgu.

Sa programiranjem se upoznao još u osnovnoj školi, u društvu starijeg brata koji je bio strastveno zainteresovan za matematiku i programiranje od ranog detinjstva. Nikolaj, Pavelov stariji brat, postao je na kraju matematičar i programer, bio je dobitnik brojnih medalja na državnim i međunarodnim takmičenjima iz matematike i informatike. Dva puta je tokom studija bio svetski šampion u programiranju.

Kada je Pavel diplomirao filologiju u oktobru 2006. godine, zajedno sa bratom je osnovao kompaniju VKontakte, društvenu mrežu na ruskom jeziku koja je funkcionisala gotovo isto kao Facebook. Kancelarije su im bile na petom i šestom spratu poznate kuće kompanije Singer u Sankt Peterburgu. Pavel je bio izvršni direktor, a Nikolaj tehnički direktor kompanije.

Za kratko vreme VKontakte mreža postala je veoma popularna i imali su preko 350 miliona korisnika u trenutku kada su morali da napuste kompaniju. Tada je vrednost kompanije bila procenjena na tri milijarde dolara, a danas mreža, poznatija samo kao VK, ima preko 460 miliona korisnika.



Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara