Festival „Slovačka lepota u narodnoj nošnji“ u Kisaču

Priča o jednom „zaboravljenom“ narodu

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Aleksandar Žič

  • 0

Čitav omaž jednom vremenu i jednom narodu, Slovacima koji svedoče o vekovima mirnog života sa Srbima, Surovi je, uz pomoć kolege i prijatelja, umetničkog fotografa Branislava Kokavca i kolekcionara i antikvara i prvog čoveka Slovačkog kulturno-informativnog centra Miroslava Brne,  pretvorio  u festivale, izložbe, kulturu življenja...

Tu na glavnom,  Kisačkom mostu, koji su s jedne strane natkrovili tornjevi pravoslavne crve iz 1773. godine i evengalističke podignute dve decenije kasnije, bar naoko vreme je stalo... U ono neko mirno doba o kome svedoče i požutele fotografije, koje  predano, sa starim slovačkim nošnjama i antiknim komadima nameštaja, u Kulturnom centru Kisača skuplja direktor Pavel Surovi. Čitav omaž jednom vremenu i jednom narodu, Slovacima koji svedoče o vekovima mirnog života sa Srbima, Surovi je, uz pomoć kolege i prijatelja, umetničkog fotografa Branislava Kokavca i kolekcionara i antkivara i prvog čoveka Slovačkog kulturno-informativnog centra Miroslava Brne,  pretvorio  u festivale, izložbe, kulturu življenja...

Tradicija u modernom ruhu donela je dinamiku u Kisač i među Kisačane, jer bez kulture, umetnosti i stvaralaštva nema ni napretka, opstanka, što svedoči i prošlo vreme kada su najveći intelektualci živeli, stvarali ili „protutnjali“ prostorom iz koga su slovački prvaci, njih 62, među kojima i jedan od pet predsedavajućih dr Ljudovit Mičatek, pre sto godina krenuli na Veliku narodnu skupštinu u Novi Sad. Slovaci su sa srpskim i bunjevačkim prvacima rekli da prisajedinjenju Bačke, Baranje, Banata Kraljevini Srbiji...

Ehej, jeste sve panonski „polako“ i ovde u plavetnilu i eksterijera i enterijera, u svim nijansama ove boje karakteristične za Slovake, ali vreme nije stalo… Prenuli su nas iz letargije točkovi bicikla i jedna „egzotična“ baka na njemu. Marija Petrik je sa 82 godine modna ikona Kisača, svakodnevno je u nošnji otkako se rodila. Nju, čujemo, možete u Kisaču sresti kako vozi bicikl i prenosi lepotu tradicionalnog odevanja tri puta na dan se presvlačeći i paradirajući mestom na svom bajsu. Uz to, darivala je i izuzetno očuvene komade zahvaljujući kojima je glamurom ovenčan  kisački festival „Slovačka lepota u narodnoj nošnji“ . Treći put zaredom s idejnim tvorcem i organizatorom Pavelom Surovim 29.  septembra u Kisaču će se odigrati ova smotra tradicije, muzike i svetkovanja ženske lepote, na kojoj će gostoljubivi domaćini goste iz raznih krajeva dočekati slovačkim đakonijama, od pikantnog kulena, preko nenadmašnih kisačkih sarmi gospođe Petrik, do neverovatnog petrovskog rejteša. 

Zalaganje za kulturu i očuvanje slovačkog identiteta Pavela Surovog i kisačkih entuzijasta prelazi granice naše zemlje po kojoj je krenula „Slovačka lepota“, izložba fotografija devojaka u starim nošnjama. Autorstvo uz Surovog potpisuje i fotograf  Kokavac. Premijera je bila prošle godine na najvećem prazniku Slovaka - Slovačkim narodnim svečanostima u Bačkom Petrovcu, a onda ponovljena na nedavnom spektaklu lepote i nošnji kojim je svetkovano 245 godina od dolaska Slovaka u Kisač.

„Zašto je vizuelni materijal, sakupljen u projektu „Slovačka lepota“, tako jedinstven? Duboko poštujemo Kokavac i ja sve te istorijske, kulturne, identitetske, emocionalne, ali i estetske slojeve tradicionalnih odevnih predmeta, koje posmatraču pokazujemo. To poštovanje pokazujemo na inovativan i svež način. Lepota i slojevita narativnost tradicionalne nošnje vojvođanskih Slovaka upravo ovim načinom postaju vidljive, čitljive i obasjavajuće kada je nose te divne devojke. Na bezizražajnim lutkama, na požutelim fotografijama, pa čak i na našim starim bakama i prabakama ta priča kao da je bez snage, kao da je repetitivna i zato nedovoljno uzbudljiva, kao da je davno ispričana i pohranjena ispod tankog sloja muzejske prašine. E pa nije“, objašnjava Surovi, a još bolje od reči svedoči postavka fotografija praćena paradom u kojoj modeli „silaze“ s fotki među publiku.

„Na West etnology fest Belgrade 2018.  kisačka svadbena nošnja i najstarija svadbena ’parta’ na manekenki Sofiji Milošević doživele su ovacije i neviđeni publicitet. Očarala je svetski poznatog dizajnera Slavu Zajceva iz Rusije, pa je on posetio Kisač i uživao u izložbi ’Slovačka lepota’“, kaže Surovi, pokazujući nošnju bogatu cvetnom ornamentikom i srcima, za koju se nekad izdvajalo i čitavo bogatstvo. No, očito se oduvek ovde slavila lepota devojke, slovačke žene.

 I nakon Selenče gde su Slovaci svetkovali 260 godina od dolaska i Padeja, koji je u znaku 212. godišnjice, naši domaćini su 1. septembra, na Dan ustavnosti  Slovačke, u tamošnjoj prestonici, gde pokazuju šta znaju i imaju. U čuvenom Bratislavskom zamku koji dominira gradom sa četiri kule, a asocira na okrenutu stolicu, ali carsku, jer je tu leta provodila Marija Terezija, uz pomenutu izložbu održava se i promocija knjige - monografije Pavela Surovog „Slovačka lepota u narodnoj nošnji“. Po slovačkim običajima, da delo bude uspešno krstiće ga, najavljuje autor, rakijom ili šampanjcem predsednik slovačkog parlamenta. Surovi predstavlja tako Srbiju u najboljem svetlu i na polju dizajna. Kreirajući logo za parfimeriju Diva iz Slovačke, osvojio je nagradu za najbolji brend sveta. U Peking su pristigla 4.162 rada iz 60 zemalja, a njegov dizajn kao svetski marketing brend broj jedan odabrali su stručnjaci Wally Olins, Joe Duffy, Burt Crosbery.

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara