Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre

Privrednici su danas junaci

  • Broj 17, januar-februar 2014.

  • Gordana Bulatović

  • 0

U svetu je praksa da se otvoreno koristi termin diskvalifikovani direktor, diskvalifikovano lice i nema evropske zemlje u kojoj nije uspostavljen mehanizam da se takvim licima onemogućava da registruju biznis

 
Agencija za privredne registre (APR) Srbije godišnje sprovede 750.000 procedura, a broj prigovora i žalbi je na nivou statističke greške. Od početka rada, januara 2005. godine, menjale su se vlade, ministri i uticajni privredni krugovi, ali ona stalno uživa najširi konsenzus poverenja građana. Postala je institucionalni brend koji podiže rejting zemlje po uslovima poslovanja. Tim rečima je direktor APR-a Zvonko Obradović u intervuju za "Novu ekonomiju" slikovito prikazao tu instutuciju koja je centralni državni registar, ima jedan od najposećenijih sajtova među državnim organima  i najvećih arhiva u zemlji, "dug" 20. 000 kilometara.
 
Kada je pre deset godina APR startovao, imao je tri registra. Šta je sve danas u portfelju Agencije?
Počeli smo sa registrom privrednih subjekata, registrom zaloge na pokretnim stvarima i pravima i registrom finansijskog lizinga, a 2014. završavamo sa 17 registara. U 2015. će biti uspostavljena tri nova registra. Među njima je registar ugovora o poljoprivrednom finansiranju, takozvani registar poljoprivrednih ugovora, koji će poljoprivrednicima omogućavati da na budućem rodu uspostavljaju založna prava i tako obezbede finansiranje setve. Taj registar počeće sa radom 1. juna 2015. godine. Drugi je registar privremenih ograničenja prava na obavljanje privredne delatnosti, u javnosti nazvan registar diskvalifikovanih lica, koji bi trebalo da započne sa radom 1. oktobra 2015, a treći registar biće centralna evidencija objedinjenih procedura koje se odnose na izdavanje građevinskih dozvola, koji ćemo pripremati u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva tokom iduće godine, da bi startovao 1. januara 2016. godine.
 
U javnosti je sa velikim odobravanjem dočekan predlog zakona na osnovu kojeg će APR uvesti taj registar diskvalifikovanih lica, koji je nazvan i „crna lista privrednika". Da li su opravdana velika očekivanja od tog registra, kad je u pitanju sprečavanje poslovnih prevara, odnosno prenošenja poslova iz firmi u blokadi na novoosnovane firme?
Javna rasprava o tom zakonu je praktično trajala godinu dana i dobio je podršku većine privrednih udruženja. Tražen je odgovor na pitanje da li postoji zakonom predviđeni prostor da se pojednim licima, koja su zloupotrebila to što im je omogućeno da brzo i lako registruju firmu i uđu u posao,  ograniči to pravo u jednom vremenskom okviru i sa tačno određenom svrhom i razlogom tog ograničenja. Odgovor na to pitanje, koji već postoji u evropskoj praksi, jeste uspostavljanje registra u kome će se voditi podaci o ograničenjima koja su privremenog karaktera i odnose se na određena lica i precizno definisane situacije u kojima se donose takva ograničenja. Jedna od tih situacije je kad sud jednom licu zabrani da obavlja delatnost u okviru mera bezbednosti koje se izriču u postupcima po krivičnim i privrednim prestupima i kad prekršajni organi izriču odgovarajuće kazne i mere. Pri Ministarstvu pravde priprema se baza prekršaja, baza sankcija iz koje će se, takođe, povlačiti podaci za uspostavljanje ovog registra i efikasno primeniti u praksi ograničenje za koje danas ne postoje zakonski uslovi. Suština je da APR danas nema zakonom utvrđena ovlašćenja da odbije registraciju. Mi u sudskoj praksi imamo već decenijama mere zabrane delatnosti, ali one se u praksi retko izriču. Takođe, određene mere izriču i Narodna banka Srbije i Poreska uprava. Sada ćemo omogućiti da se kreira praksa u kojoj će se podići nivo pravne sigurnosti, tako što će na osnovu podataka sudova, centralne banke, Poreske uprave i drugih državnih organa, biti formirana jedinstvena, centralna baza podataka, kako bi se onemogućilo da nove firme osnivaju lica koja su pod određenim kaznenim merama. Takođe, zabrane će se odnositi na lica koja su u direktnoj vezi sa firmama u kojima je otvoren postupak stečaja ili likvidacije, sve dok se taj postupak ne okonča, kao i u slučaju kad su poslovni računi firme neprekidno u blokadi 120 dana, sve dok se ne reši problem u poslovanju, koji očigledno postoji ako je firma tako dugo u blokadi.



Nastavak teksta možete pročitati u sedamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara