Bora i Jelena Jović, vlasnici vinarije Status

Puno rade, lepo i zarade

  • Broj 43, septembar 2017

  • Aleksandar Žič

  • 0

„Mislim da smo mi primer da brak može da funkcioniše i kada su supružnici u istom poslu, ako se stvari postave na svoje mesto - ko o čemu odlučuje. Podelili smo se ko o kom segmentu u firmi brine, naravno informišemo se. Kod kuće smo supružnici, a na poslu partneri", kaže vlasnica Statusa, koja ne oseća da je ambijent naklonjen domaćoj privredi, misli da se radi možda mnogo više nego bilo gde u svetu, ali da ipak ne treba ići napolje, jer može da se uspe i u Srbiji

"Kod kuće supružnici, na poslu partneri, formula koja je do uspeha dovela porodičnu firmu - Vinariju Status iz Svrljiga. Vlasnici i supružnici Jelena i Bora Jović poslovne nagrade i priznanja primaju zajedno, planiraju skupa, a onda svako kreće u realizaciju svog dela zadatka u biznisu, da bi se ostvario prihod. Pre više od četvrt veka su krenuli od vinskog podruma karakterističnog za sva srpska seoska domaćinstva, danas su stvorili imepriju sirćeta i vina, specifičnu turističku ponudu, lanac kooperanata... 

Kažu da je u svemu najvažnije što svoje četvoro dece polako uvode u tajne kako voditi, sačuvati i razviti biznis. Bračni menadžerski par Jović sa brda nadomak Niša, u netaknutoj oazi zdravlja, odakle puca pogled na prelepe, uređene Status vinograde, u vinske mape Evrope ucrtali su se kao jedan od četiri proizvođača vina u amforama. Atrakcija po metodologiji koja vuče korene 6.000 godina pre nove ere traži vreme da se stigne do profita i jedino zaljubljenici u piće bogova mogu da izdrže taj izazov. Istorija, primamljiva za turističku ponudu, protkana je i mnogim elementima modernog, očito i u samom poslovanju i biznis odnosu supružnika. Jelena preuzima ulogu domaćina i s njom vodimo razgovor za „Novu ekonomiju" , dok pred kamerama neke strane televizijske stanice Bora pozira otkrivajući tajne negovanja vina po recepturi vinara nemanjićke Srbije.


Kako ste krenuli, kako je zaparavo doneta odluka da uđete baš u ovaj biznis?

Jelena Jović:  Od tog momenta danas nas deli tačno 26 godina. U Srbiji svaki domaćin ima svoj podrum, a nekada je bio i pun vina. Naš podrum nije doživeo da se „ugasi" i jedan porodičan posao, bavljenje vinogradom i vinom, prerastao je vremenom u veliki biznis. Iz te ljubavi prema vinu, koja se u našim kućama prenosila s kolena na koleno, rodila se pre svega vinarija u Svrljigu, a kasnije poslovni plan nas je vodio ka kvalitetnom vinskom turizmu i vinima i kupovini Vinarije u Malči.


Biznis je porodični, ali ko je „na vrhu piramide"?

J. Jović: Moj suprug Bora Jović je pokretač svega i u poslu smo on i ja, mi vodimo menadžment. Roditelji mog supruga Borinka i Velizar su izuzetno zaslužni za sve što smo stvorili, a i sam pojam porodičnog biznisa upućuje na to da svi doprinose i rade. Tu je i naše četvoro dece, Vukašin, Natalija, Nais i Nada, koje polako uvodimo u posao i ona će nakon nas nastaviti posao i sigurma sam dalje ga širiti.


Očito na dobrim temeljima koji su im poslovno i kapitalno udarila dva pokolenja Jovića?

J. Jović: Iza nas je 26 proizvodnih godina. Osim vina, tu je i 13-godišnja proizvodnja alkoholnog, jabukovog i vinskog sirćeta. Od 2012. godine u posedu nam je i ova vinarija u Malči, s objektom starim više od 110 godina.  Podigli su ga ljudi iz Malče 1903. godine i tada počinje da teče vino ove vinarije, dakle istorija njegove proizvodnje, skladištenja, prodaje... Prvih sto godina Malča je funkcionisala kao vinogradarska zadruga , a nakon toga Vinarija Status, odnosno mi kao vlasnici, krenuli smo sa renoviranjem novog poseda, pre svega za negovanje kvalitetnih vina, a samim tim i za turizam.


Priča iz Malče je atrakcija i očito primamljiva turistička ponuda sa kompletnim doživljajem koji se nudi?

J. Jović:  Naša turističa ponuda će dostići vrhunac kojem težimo kada objektima koje sada vidite pridodamo i hotel, s čijom izgradnjom uskoro nameravamo da krenemo. Završićemo ga sa pomoći države ili bez nje, u to sam sigurna. Ova naša Malča je jedinstvena jer je kapacitet podruma dva miliona litara i zamislite kada posetioce provedemo kroz istoriju vinarije, vina i kažemo da upravo stoje na milion i dvesta hiljada litara tog božanskog pića. Toliko za sada godišnje proizvedemo i prodamo vina, a sirćeta oko dva miliona litara. 


Da nastavim o vinskom turizmu i svojevrsnom putovanju u Malči kroz vinsko vreme.

J. Jović: Posetici vođeni pričom naših stručnih vodiča imaju priliku da prođu kroz četiri raličite vinske kuće iz četiri različite vinske epohe i saznaju kako negujemo vino. Najstarija je Rimska kuća s negovanjem vina u amforama. To je srce naše priče, jer smo za sada jedini proizvođači vina u amforama, a Evropa beleži još tri takva proizvođača. Reč je o najstarijem načinu proizvodnje i negovanja vina i prvi tragovi sežu 6.000 godina pre Hrista. Tada se isključivo vino pravilo u amforama, a ove naše, imamo ih osam,  nabavljene su u Gruziji i kapaciteta su od 1.700 do 2.000 litara. Atrakcija je sve, čak i sam nastanak ovih amfora. Vina koja u njima negujemo pod komercijalnim imenom su „Car Konstantin Veliki" i „Carica Jelena". Za amfore se bira najkvalitetnije grožđe, svako zrno mora da se odvoji od peteljke i zdravo da uđe unutra. Sledi maceracija na pokožici koja traje četiri do šest meseci u amfori potpuno zakopanoj u zemlju. Tada se pokožica vadi i još šest meseci vino ostaje da leži u amfori i tek nakon godinu dana iz zemlje se seli u drvene bačve od domaćeg hrasta gde odleži još godinu dana. Nakon dve godine, kada je spremno za flaširanje i ispijanje, i dalje se tretira kao mlado vino i naša prva berba iz amfore je 2012. godina. Još uvek su mlada i tim vinima je potrebno dekantiranje, imaju talog, nisu filtrirana. Crvena amforna vina moraju bar sat vremena da se dekantiraju, a za bela je dovoljno i pola sata, da bi otvorila i razvila svoje prave mirise i ukuse.  To su jaka, ekstraktna vina i ne mogu se porediti sa onima koja nisu iz amfore, i mogu biti arhivska. Sve je to atrakcija i za domaće i za strane turiste, kao i za mnoge zaboravljena posuda za dekantiranje, koja je samo deo antikviteta i atraktivnih predmeta prošlosti kojima ponudu vinarije činimo zanimljivijom. Uz najstariju Rimsku kuću, tu je i Kuća Nemanjića, sredina 12. Veka, gde se radi proizvodnja u drvenim bačvama, koje su u srednjevekovnoj Srbiji bile u upotrebi od  oko 1100. godine. Tu je Srpska kuća s početka 20. veka, podrum s betonskim fermentorima. Tu posetioci stoje na milion litara vina i degustiraju ga. I naravno, na kraju je tu savremena vinarija gde se vino neguje u inoksfermentorima. Znači, putovanje kroz vreme turistima nudi razgledanje tih istorijskih kuća, degustaciju vina kakvo se baš u to vreme pravilo, a u svakoj je uz vino ponešto iz nacionalne kuhinje i to iz tog doba. Naravno, i restoran prati ukupnu priču, pa u njemu imamo ponudu hrane i iz nemanjićkog perioda srpskog srednjeg veka.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara