Kolumna Tibora Jone

Samo je smrt dobar pos`o. Ne verujete?

  • Broj 32, jul - avgust 2016.

  • Tibor Jona

  • 0

Nedavno je umro glumac. Vest o njegovoj smrti pojavila se u jednom tabloidu u rubrici „kultura".  U tom tabloidu, rubrika „kultura" nalazi se u rubrici „zabava". Stigli smo tako dotle da je smrt stvar rubrike „zabava". Smrt kao zabava.  Divno, zar ne? Onako toplo, ljudski.

Nije to kraj. Nikad nije. Jedan tabloid je čak imao snimke leša. Bravo. Drugi je imao nešto konzervativniju „nevericu i muk  u domu preminulog", treći je, ili je to, opet, onaj prvi, ne znam, imao „uplakane prijatelje bez reči", četvrti je imao sve to isto samo još bolje – sa fotografijama uplakanih prijatelja, peti ... i tako dalje i tako dalje.  Zaradilo se jako lepo. Na smrti. To jest zabavi. Toplo, ljudski. Video si tatin leš u tabloidu? Šta ćeš. Kad je bio poznat.

I sad, kad je već tako lepo krenulo, kada je smrt postala siguran posao za još nekoga, a ne samo za grobare, pitanje je jedno: da li će stati ovde?  Pošten čovek u vama se sada pita: „Gde bi pa moglo dalje?! Zar ovo nije dno?" Nije. Znate dobro da nije. Želite da jeste, ali nije. Ako nas je Srbija bilo čemu naučila u poslednjih 20 godina to je da nikad nije dno. Uvek može dublje. U negativnom smislu.

Evo na primer – šta ako fotografija mrtvog tela sad postane standard u izveštavanju o smrti poznatih? Ovi što su se toga prvi setili lepo su zaradili od toga, sto posto. Što oni da budu jedini? Pa ovo je slobodna zemlja!   

Šta, dakle, ako posle par serija fotografija leševa poznatih cela ta stvar postane dosadna cenjenom čitaocu?A hoće. Stoka je cenjeni čitalac, uvek `oće nešto novo. No bar je to prosto ko pasulj, ja da vam kažem. Evo, recimo, mogu se povezati dve smrti u jednu veliku. Kako? 

Nastavak teksta možete pročitati u 32. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara