Kakvi nas troškovi za utrošenu električnu energiju čekaju ove zime

Strah od crvene tarife

  • Broj 37, januar-februar 2017.

  • Gordana Bulatović

  • 0

Svako domaćinstvo može da zatraži da mu se poveća ili smanji obračunska snaga. To se čini na osnovu rešenja koje donosi elektrodistribucija. Kupac može od elektrodistribucije da zahteva i da se zamene glavni, topljivi osigurači automatskim osiguračima ili da se zamene postojeći automatski osigurači novim veće ili manje snage, ali sve u okviru određene snage. Troškove snosi kupac

Svako peto domaćinstvo u Srbiji greje se ili se dogreva na struju. U tom smislu, ovaj period godine za sve njih spada u najstresnije, s obzirom na to da su, po pravilu, decembarski i januarski računi za utrošenu električnu energiju u proseku u visini četvrtine prosečne mesečne zarade u Srbiji.

Razlog za to je, tvrde energetski stručnjaci, činjenica da je reč o najhladnijim mesecima u godini,  što, naravno, povećava potrošnju.

„Pored toga, najčešće se dešava da se, zbog praznika, delimično odlaže očitavanje brojila, odnosno da građani na decembarskim računima imaju uračunatu potrošnju za veći broj dana od uobičajnog. I mada većina misli da baš zbog toga što tokom tog obračunskog perioda utroše preko 1.600 kilovata, pa samim tim i kilovati postanu skuplji zbog „ulaska" u takozvanu crvenu zonu, ipak je u pitanju obično samo povećana potrošnja. Više dana je neradno, praznici obično donesu i veću potrošnju. Elektroprivreda Srbije uvela je pravilo da ukoliko je obračunski period duži od 30 dana, granice zona se srazmerno pomeraju i to – zelena za 11,67 kilovata dnevno, odnosno plava za 53,33 kilovata dnevno. U okviru zone zadržava se ostvareni odnos potrošnje u višoj i nižoj tarifi u ukupnoj potrošnji", poručuju iz Elektroprivrede Srbije.

Razlike u ceni kilovata po zonama nisu simbolične. Podsetimo, ako potrošač svoj mesečni utrošak električne energije zadrži ispod 350 kilovata, u višoj tarifi ga kilovat košta 5,84 dinara, a u nižoj 1,46 dinara. Za potrošnju između 351 i 1.600 kilovata, kilovat u višoj tarifi košta 8,76 dinara, a u nižoj 2,19 dinara. Za potrošnju električne energije preko 1.600 kilovata, svaki utrošeni kilovat  košta 16,88 dinara u višoj tarifi, odnosno 4,22 dinara u nižoj. 

Kako su nekretnine građana koji za grejanje koriste električnu energiju obično starije od 25 godina, ova domaćinstva se suočavaju i sa većom prosečnom potrošnjom u odnosu na iste mesece prethodnih godina. Razlog za to leže, uglavnom, kako kažu energetski stručnjaci, u činjenici da su fasade ovih zgrada i kuća uglavnom oronule, odnosno ne pružaju adekvatnu toplotnu zaštitu. Slična je priča i sa prozorima. Iz ovog razloga računi za struju mogu biti veći i za četvrtinu. Loša izolacija nekretnine bukvalno baca energiju i, naravno, uvećava mesečne račune za struju.



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija
pošaljite komentar

Nema komentara