Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

  • Broj 49, april 2018

  • Nenad Milosavljević

  • 0

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim rediteljem, a obe glavne uloge takođe su krunisane nagradama.  Za jednog sineastu debitanta uspeh fantastičan gotovo koliko i sam film, ali i neočekivan.
„Pustili smo da stvari teku svojim tokom. Sam film po sebi nam je bio komplikovana forma za savladati, tako da je bilo kakva vrsta anticipacije njegovog života posle finalne tehničke realizacije bila veoma udaljena. Bio nam je bitan sam taj momenat, da završimo film i upakujemo, pošto je sam po sebi dosta neobičan za svoje podneblje, naučnofantastični melodramski film upakovan u jednom prilično apstrahovanom prostoru. Da li zbog nekog sujeverja ili zbog nedostatka vremena, nismo se uopšte bavili tim njegovim festivalskim životom”, započinje Bodroža priču za „Novu ekonomiju".


Ali film sada nastavlja da ga živi?

Da, on nastavlja taj svoj festivalski život. Film je započeo svoju priču na lokalu, a sada će imati i međunarodnu premijeru u Briselu na International Fantasy Film festivalu 11. aprila. Imamo agenta koji zastupa prava filma za ceo svet, u pitanju je Arclight films, i to je jako zanimljivo jer oni imaju portfolio holivudskih filmova koji koštaju između tri i 10 miliona dolara. Mi smo višestruko jeftiniji film, ali smo ipak ušli u to društvo. Dogovaramo i američku distribuciju, što bi trebalo da pogura međunarodnu prodaju. Od početka smo film promišljali kao globalni proizvod, tako da on sada počinje da živi taj život,.


Kako je izbor za jednu od glavnih uloga pao na porno-glumicu Džesiku Stojanović Stoju? Da li je tokom kastinga bilo i nekih drugih potencijalnih opcija ili ste ulogu od starta adaptirali i gradili prema njoj?

Ona je od starta bila takoreći konceptualno vezana za film. Još od sinopsisa Dimitrije (Vojnov, adaptirao scenario – prim. aut) i ja smo razmišljali ko bi mogao da tumači ulogu androida, nekoga ko je osoba koja u stvari to nije i koja je tu zbog zadovoljstva glavnog lika.


Što ima veze sa onim čime se Stoja inače bavi...

Da, to je direktno, čak nije ni metaforički, već direktno vezano za profesiju kojom se ona bavi i koja je tu zbog tuđeg zadovoljstva. Stoja nam je, sa jedne strane, bila zanimljiva u tom konceptualnom smislu, a sa druge strane kao javna ličnost. Ona je kolumnistkinja „Njujork tajmsa", aktivistkinja i videli smo da u socijalno-kulturnom aspektu ima tu dosta atipičnu ulogu porno-zvezde. Kada smo dobili inicijalna sredstva, odlučili smo da tu konceptualnu ideju stavimo na test. Mi smo imali mali koučing sa njom i već se tu videlo da je ona stvarno talentovana, što se na kraju videlo i na probnom snimanju i u samom filmu. Stoja je, dakle, bila vezana od samog početka za celu priču i u izvesnoj meri je i scenario bio pisan sa idejom da će ona tumačiti glavnu ulogu.


Stoja igra androida, koji je tu da glavnom liku Milutinu udovolji na sve načine. Međutim, on u jednom trenutku želi da ona bude ljudskija pa joj menja softver. Sličnom tematikom se bavi i  serija Westworld, a očigledno je da će ta tema u budućnosti biti sve više i više aktuelna. Kakvi nas, po tvom mišljenu, scenariji očekuju u budućnosti? Treba li da budemo uzbuđeni ili uplašeni?

Ja sam očigledno uzbuđen po tom pitanju. U poslednjih pet-šest godina se pojavilo dosta narativa koji tretiraju veštačku inteligenciju, što na retro-futuristički način, kao što je slučaj sa Westworldom, što na neki način koji uključuje anticipaciju šta bi moglo da se desi sa društvenim mrežama, odnosno bavi se veštačkom inteligencijom u kontekstu društvenih mreža, kao što su serija Black Mirror ili film Her. U tom smislu može se reći da postoji jedna javna rasprava o tome u filmskoj industriji i da je to dosta česta tema. Meni lično je najzanimljivije ono što se na tu temu radi u seriji Black Mirror jer se bave socijalnim mrežama, odnosno onim što mi trenutno živimo.  Zanimljiva je stvar i to što film, koji je inače jako moćan medij, u poslednjih nekoliko godina, usled intermedijalnosti sa mobilnim telefonima, doživljava korak unazad i potiskivanje u tržišnom smislu. Vi kad se probudite ujutru, u  prvih deset minuta budnosti možete da vidite sve lepote i užase ovog sveta. Onda se postavlja pitanje koja vrsta fiktivnog narativa ili narativa koji obrađuje realne događaje uopšte može da te uzbudi i pomeri. Zanimljivo je i to što se film bavi veštačkom inteligencijom, dok ona i uopšte algoritmi po kojima funkcionišu društvene mreže postaju medij za sebe i zauzimaju mesto najbitnijeg medija. 



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara