Temel Kotil, CEO Turkish Airlines

Subvencije su otrov za kompaniju

  • Broj 23, septembar 2015.

  • Miloš Obradović

  • 0

Turkiš erlajns je nedavno izabran peti put zaredom za najbolju aviokompaniju u Evropi. Dok evropske avioprevoznike muče kriza evrozone, slab evro i povratak američkih prevoznika na transatlantske rute, turska nacionalna aviokompanija planira 2018. prelazak na novi aerodrom u okolini Istanbula na koji bi sletalo 120 miliona putnika godišnje. Tvorac transformacije nacionalnog monopoliste i gubitaša u jednu od najbrže rastućih aviokompanija na svetu je Temel Kotil, CEO kompanije od 2005. godine do danas. U ekskluzivnom intervjuu za Novu ekonomiju Kotil govori šta je potrebno da kompanija od domaćeg prevoznika za 10 godinja postane globalni igrač sa najviše destinacija na svetu.



Nova ekonomija: Kako su globalna ekonomska kriza 2008. godine i sadašnja kriza evrozone uticali na poslovanje avioprevoznika, posebno Turkiš erlajns?
Temel Kotil: Kompanija je započela restrukturiranje 2002. godine, a 2004. smo naručili 63 aviona. Tokom 2006. godine smo postali privatna aviokompanija, pošto je država ponudila 51 odsto akcija na berzi i postala manjinski akcionar sa 49 odsto. Tako smo u 2008. godinu ušli spremni. Sve vreme smo povećavali broj destinacija, ne videći da „dolazi zima". Kada je zima, odnosno kriza, došla 2008. Godine, mi smo nastavili sa otvaranjem novih destinacija. Na primer, tada je Iberija odustala od leta Barselona-Istanbul, a mi smo uveli tu rutu. Tako je bilo svuda i mi smo nastavili da rastemo. Iako su cene goriva skočile i troškovi enormno porasli, baš 2008. godina je bila najbolja godina za TA u istoriji. Ekonomska kriza je udarila 2009. godine, a TA je te godine ostvario maržu EBITDA (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije u odnosu na prihode od poslovanja) 24,5 odsto, dok je prosek za industriju 19 odsto.  Danas je u Evropi velika kriza. Sve aviokompanije gube novac osim onih koje prodaju neku imovinu i prikupljaju ekstra gotovinu. Slab evro pogađa aviokompanije, kao i američki prevoznici koji izlaze iz poglavlja 11(organizovani bankrot u kome se preduzeća reorganizuju i u okviru koga imaju zaštitu od poverilaca)  i povećavaju svoje prisustvo na Atlantiku.
Za nas se ništa nije promenilo. Mi smo postavili mrežu i danas letimo u 277 gradova, što je najveća međunarodna mreža. Naša priča je rast, poboljšanje usluge, smanjenje troškova i povećavanje frekvencije letova, unapređivanje brenda i ljubav prema putnicima.

NE: Da li taj rast ima limite?
TK: Nema ograničenja. Istanbul raste veoma brzo. Ataturk je bio jedini aerodrom u Istanbulu i 2003. godine je imao promet od 20 miliona putnika. Ove godine su Ataturk i Sabiha Gokčen (drugi aerodrom u Istanbulu) zajedno imali više od 100 miliona putnika. To je više nego Pariz ili Frakfurt, a Istanbul je drugi u Evropi iza Londona po broju putnika. Turizam u Istanbulu raste po stopi od 11 odsto i ove godine očekujemo 12 miliona turista. Sa novim aerodromom taj broj će porasti. Očekujemo 120 miliona putnika 2020. godine.

NE: Kako se kriza u Grčkoj odražava na poslovanje kompanije, s obzirom da je u susedstvu?
TK: Imamo problem sa agencijama koje ne mogu da plate dugove prema nama. Oni prodaju karte za naše letove, a onda ne mogu nama da plate. Ali sada se već oporavljaju i što je najvažnije, nema bankrota. Atina i Solun su veoma važne destinacije za nas i rastu, tako da nema problema.

NE: U planu je gradnja novog, trećeg aerodroma u Istanbulu. Kako će to uticati na poslovanje TA?
TK: To će biti aerodrom na 7.800 hektara, sedam puta većoj površini od Ataturka, sa šest pista, dok Ataturk ima dve piste koje se seku, što je u stvari jedna i po. 
Rok za završetak je maj 2018. godine. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara