Nikola Avram, generalni direktor “MK mountain resort”

Tajni sastojak koji niko ne zna

  • Broj 5, novembar 2013.

  • Miloš Obradović

  • 0

Hrvatska ima jednog rimskog cara Dioklecijana i svi za njega znaju. Iz Srbije ih je bilo 16, a niko ne zna za njih. Gamzigrad je najbolje sačuvan stari rimski grad u Evropi. Priroda je dala resurse i bilo bi glupo ne iskoristiti ih


Na prvi pogled Srbija se ne može meriti sa turističkim potencijalom Hrvatske ili Crne Gore. Ipak, dok ove zemlje zavise od tri meseca letnje sezone, planine u Srbiji rade osam meseci, a banje preko cele godine. Uz Beograd kao turističku metropolu i ulaganja države, Srbija može postati ozbiljan igrač, smatra Nikola Avram, generalni direktor „MK mountain resort" u razgovoru za Novu ekonomiju.


Kakav je turististički potencijal Srbije u poređenju sa regionom?
Kada bi država privatizovala banje i preusmerila investicije u turizam, mislim da bi Srbija mogla da stigne Crnu Goru. Ako se napravi dobra turistička ponuda, a ne ovo što se sad samo zove turizmom, broj turista može biti mnogo veći. Ako izuzmemo Beograd, u ostatku Srbije sada je to prilično malo noćenja. Sve se svodi na to da dovedemo ljude iz Beograda, Novog Sada i malo stranaca. Kada bi se uložilo mnogo manje novca nego što se daje za neke fabrike, Srbija bi doživela revoluciju turizma. Danas Rusi čine 10 odsto tržišta. Crnogorci koji su išli u Sloveniju, sada dolaze na skijanje na Kopaonik. Za dve godine Rumuni će dolaziti na Kopanik u ozbiljnom broju. Beograd je destinacija koja funkcioniše sama po sebi i ima obrise velikog turističkog centra. Mislim da je Beograd peti grad u Evropi po usluzi, hrani, restoranima i ima sve uslove da preraste u pravu turističku metropolu.

Šta je to što bi država trebalo da učini za razvoj turizma?
Infrastruktura, marketing i promocija su stvari u koje država treba da ulaže, uz koordinaciju sa privatnim sektorom. Uz zajednički nastup i hoteli treba da budu dobri. Ko god je uložio novac i ima moderan hotel, dobro radi. Problem je u tome što je i dalje preko 60 odsto hotelske privrede u rukama države. Turizam i bez većih ulaganja u ovoj godini ima rast od 12 odsto, dok je većina ostalih privrednih grana u padu.
U planinski turizam je bilo ulaganja. Vlada Srbije je uložila u skijališta, a privatni sektor je uložio u hotele. Na planinama se vidi ta saradnja državnog ulaganja u razvoj jedne privredne grane i privatnog sektora. Da budem iskren, teško da bi hotel Grand radio bez dobrih skijališta, ali teško da bi i skijalište dobro radilo da nema dobrih hotela.
Kada bi država napravila ozbiljnu strategiju turizma, mogla bi iskoristiti ogroman potencijal. Turizam je grana koja vrlo lako zapošljava veliki broj ljudi. Svaki osmi ili deveti zaposleni na svetu radi u turizmu. Uz turizam idu i taksi službe, restorani, kafići, avio-prevoz, autobusi, hrana. Srbija bi sa nekoliko dobrih poteza mogla postati ozbiljna turistička sila.

Koje su to šanse Srbije za privlačenje stranih gostiju?

Na primer, u Srbiji ima veoma mnogo banja. Vrnjačka Banja je pandan Karlovim Varima. Mislim da ako bismo za neku banju ponudili partnerstvo u inostranstvu pod normalnim uslovima, bez problema bismo našli strateškog partnera.
Srbija ima bogatu istoriju i kulturu, posebno iz rimskog perioda, koja je neiskorišćena. Hrvatska ima jednog rimskog cara Dioklecijana i svi za njega znaju. Iz Srbije ih je bilo 16, a niko ne zna za njih. Gamzigrad je najbolje sačuvan stari rimski grad u Evropi. Priroda je dala resurse i bilo bi glupo ne iskoristiti ih.
Kada bi se aerodrom Lađevci pokrenuo, to bi celoj hotelskoj privredi Kopaonika, Zlatibora i Vrnjačke Banje mnogo značilo. Sada vam iz Beograda do Kopaonika i Zlatibora treba pet sati autobusom.



Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara