Privatizacija u Srbiji

Tenderska prodaja najboljih preduzeća

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Bogdan Petrović

  • 0

Privatizacija metodom javnog tendera bila je određena za oko 290 preduzeća, od kojih je privatizovano samo 131. Od privatizovanih preduzeća, do raskida ugovora došlo je u 36 slučajeva. Tenderska privatizacija je defakto okončana 2009. godine, sa izbijanjem velike ekonomske krize

Za prodaju najboljih i najznačajnijih srpskih preduzeća bila je predviđena metoda javnog tendera.

Tenderom se mogao prodavati ne samo društveni i državni kapital do tada neprivatizovanih firmi (kao što je u bio slučaj sa aukcijama), već i akcije koje je država imala u već privatizovanim preduzećima po Zakonu o svojinskoj transformaciji, koje su pripadale Akcijskom fondu, PIO fondu i/ili Fondu za razvoj. Odnosno, u drugom slučaju tenderska prodaja je predstavljala naknadni pokušaj privatizacije, kada se prodavao po pravilu manjinski paket od uglavnom 40%, ali je bilo i retkih slučajeva kada je državni paket bio i većinski. Mali akcionari su imali mogućnost da zajedno sa državom prodaju i svoje akcije putem javnog tendera.

Osnovna karakteristika tenderske prodaje, po čemu se razlikovala i od aukcija i od prodaje akcija na berzi, jeste da u postupku može da učestvuje kupac koji ispunjava određene kvalifikacione kriterijume. Time se želelo postići da najbolje kompanije budu prodate „strateškim“ kupcima, odnosno pre svega firmama iz iste branše koje bi, kako se očekivalo, trebalo da značajno unaprede poslovanje preduzeća.

Druga osnovna karakteristika tendera bila je da su ponude kovertirane, odnosno da ponuđena cena ne može da se koriguje ukoliko drugi ponuđač ponudi više (za razliku od aukcije, odnosno berzanske prodaje). Doduše, od 2008. godine uveden je hibrid između tendera i aukcije, nazvan tender sa javnim nadmetanjem, ali on je uspešno primenjen samo u nekoliko slučajeva. U suštini, taj metod se pre može smatrati aukcijom sa kvalifikacionim uslovima, pa u ovom tekstu i neće biti spominjan.

Privatizacija metodom javnog tendera bila je određena za oko 290 preduzeća, od kojih je privatizovano samo 131. Od privatizovanih preduzeća, do raskida ugovora došlo je u 36 slučajeva. Tenderska privatizacija je defakto okončana 2009. godine, sa izbijanjem velike ekonomske krize.

Svetska banka kao čovek iz senke tendera

Svetska banka je dala kredit za podršku privatizaciji, a pored toga je i administrirala razne donacije i kredite koje su davale druge institucije radi privatizacije i restrukturiranja. Krediti SB su bili odobravani pod posebnim, tzv. IDA uslovima, koji su podrazumevali kamatu od 1%, grejs period od 10 godina i period otplate od 20-30 godina. Iako danas kamata od 1% ne predstavlja tako veliku olakšicu, u godinama posle 2000. ti uslovi su bili izuzetno povoljni, jer su tržišne kamate bile neuporedivo veće (Srbija se npr. zaduživala i sa 7-8% na tržištu 2009). Konkretno, IDA uslovi otplate su značili da u realnim iznosima više od pola tog zajma, a moglo bi se slobodno reći i dve trećine, predstavlja poklon, jer će realna vrednost otplaćenog novca biti višestruko manja nego u tom trenutku.

Svetska banka je bila „prikriveni komandant“ tenderske prodaje preduzeća. Sâma procedura tenderske prodaje bila je u potpunosti usklađena sa odgovarajućom međunarodnom praksom kod takvih transakcija, a po savetima i uputstvima dobijenim od strane SB. Pored toga,  u Agenciji je stalno bilo angažovano nekoliko stranih konsultanata od strane SB radi pružanja tehničke pomoći (na primer, oni su bili u komisijama koje su birale savetnike za privatizaciju pojedinih preduzeća).

Počev od izbora savetnika, sadržine tenderske dokumentacije, postavljanja uslova za učešće na javnom tenderu, kao i drugih postupaka u tenderu, postupci Agencije bili su podložni odobrenju iz Vašintona - famoznom „no objection“ ukoliko su tenderski postupci bili finansirani kreditima te ustanove.

Saradnja sa SB imala je i negativnu stranu, pre svega u dužini trajanja procedure – izbor savetnika je trajao i do godinu dana, a i svi drugi koraci su bili relativno usporeni zbog potrebe usaglašavanja sa bankom.

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara