Vilijam Kovačić, profesor Univerziteta Džordž Vašington

Tržišno rivalstvo je zdravo

  • Broj 30, maj 2016

  • Gordana Bulatović

  • 1 komentar

Moja su očekivanja, bazirana na iskustvima mnogih drugih zemalja, da je potrebno od 20 do 25 godina kako bi se stvorila široka svest među učesnicima na tržištu  – pogotovo manjim preduzećima – o pravu konkurencije. Na deset godina, trebalo bi da bude moguće posmatrati trend rastuće svesti. Imajući ovo u vidu, verujem da je sistem zaštite konkurencije na Balkanu na obećavajućem početku


Efikasnost u obezbeđivanju ravnopravnih uslova za sve učesnike na jednom tržištu  ne može se ostvariti preko noći, kaže za „Novu ekonomiju"  Vilijam Kovačić, profesor američkog Univerziteta Džordž Vašington i direktor Agencije za konkurenciju i tržište Ujedinjenog Kraljevstva (CMA), inače jedan od vodećih svetskih stručnjaka za pitanja zaštite konkurencije. 


Kovačić je nedavno  bio gost srpske Komisije za zaštitu konkurencije, kao jedan od panelista međunarodne konferencije „Dan konkurencije".


Šta je to što efikasno sprovođenje politike zaštite konkurencije donosi jednom društvu?

Efikasno sprovođenje zakona o zaštiti konkurencije podstiče kompanije da zadovolje potrošače smanjenjem cena, poboljšanjem kvaliteta i uvođenjem novih proizvoda. Sve ovo ugrožavaju ponašanja poput formiranja kartela i nameštanja ponuda pri javnim nabavkama. Ona utiču da cene rastu, smanjuje se kvalitet i usporavaju inovacije. Efikasna primena Zakona o zaštiti konkurencije može usmeriti Vladu i parlament da donose javne politike koje promovišu konkurenciju uklanjanjem veštačkih barijera za pristup tržištima. Ona može da obezbedi i da pojedinci koji poseduju preduzetničke veštine dobiju priliku da se uključe na tržište i postignu uspeh sa novim idejama.


Čime zapravo merimo uspešnost te politike?

U okviru pojedinih sektora, primena politike zaštite konkurencije treba da pokaže vidljive promene u ekonomskim pokazateljima. Ponekad  je to u vidu smanjenja cena. U drugim slučajevima očiglednije je u poboljšanju kvaliteta proizvoda i bogatijoj ponudi za potrošače. Opet, nekada je znak efikasnog sprovođenja politike zaštite konkurencije povećan priliv na tržište domaćih i stranih investicija.

Ovi tržišni rezultati mogu biti teško merljivi i pripisani samo efikasnom sprovođenju Zakona o zaštiti konkurencije. Savremeni globalni trend je da nacionalna tela za konkurenciju jačaju svoju sposobnost da ocene rezultate i prilagode politiku u cilju poboljšanja tržišnih performansi.

 

Amerika je država gde je antimonopolska politika i nastala. Dugo ste bili prvi čovek američke Federelne komisije za trgovinu (FTC). Iz tog ugla, kako procenjujete gde je antimonopolska politika danas u zemlji koja se smatra kolevkom antitrusta?

Zakon o konkurenciji postao je značajan i široko prihvaćen element ekonomske politike u Sjedinjenim Američkim Državama, naročito od kraja 1930-ih, kada je u SAD napušten eksperiment sa centralizovanim planiranjem, kao sredstvom za podsticanje ekonomskog oporavka. Zakon o konkurenciji se sprovodi kroz aktivnost dve nacionalne agencije – Department of Justice i Federal Trade Commission, kancelarije za konkurenciju država članica i delovanje privatnog sektora. Opsežni programi postoje kako bi se osiguralo da poslovni ljudi razumeju svoje obaveze. Uprkos uspehu u realizaciji, sistem takmičenja koegzistira sa mnogim drugim ekonomskim politikama, od kojih mnoge nastoje da suzbiju konkurenciju. Zato, rukovodioci američkih tela za konkurenciju ne mogu da primaju ništa zdravo za gotovo. Oni moraju svakodnevno da rade kako bi obezbedili mesto konkurenciji kao centralnom organizacionom principu ekonomije.


Kako gledate na politiku zaštite konkurencije koja se sprovodi na Zapadnom Balkanu?

Važno je imati na umu da je pravo zaštite konkurencije tek nedavno ugrađeno u kreiranje ekonomske politike na Balkanu. Globalno iskustvo sa preko 125 različitih pravnih sistema zaštite konkurencije, od kojih su svi, izuzev njih 15, stvoreni u poslednjih 30 godina, pokazalo je da je potrebno od 20 do 25 godina za formiranje temelja novog sistema koji je čvrsto postavljen u centar javne uprave i testiranje alata za sprovođenje politike zaštite konkurencije. Primena Zakona o zaštiti konkurencije zahteva promenu načina razmišljanja kompanija i čitavog društva koje bi trebalo da prihvati novi pristup ekonomskoj politici. Za to je potrebno vreme i ne može se razviti za samo nekoliko godina. 




Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

1 komentar

  • Guru

    Americke kompanije po pravilu trose 95% rezervi za suzbijanje konkurencije a 5% za eventualni razvoj. Slobodna konkurencija je samo za druge, narocito tamo gde njihove korporacije vide lak plen. Naravno, nas William je njihov zagovornik i prodavac magle naivnim Slovenima, kako bi inace ikad i culi za njega.