Kolumna Dušana Pavlovića

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

  • Broj 41, jun 2017

  • Dušan Pavlović

  • 0

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi se pridružile EU, zemlje koje žele da postanu članovi moraju da se transformišu u funkcionalne demokratije koje poštuju vladavinu prava i slobodu medija i uspostave institucije tržišne privrede spremne da izdrže konkurenciju tržišta sa pola milijarde stanovnika.

U poslednjih nekoliko godina, demokratski izborni proces, sloboda medija i vladavina prava se u zemljama Zapadnog Balkana pogoršava. (Pogledati indikatore Freedom House, Economist Intelligence Unit, World Economic Forum itd.) Čini se da su ove zemlje sve dalje od institucionalnog dizajna koji postoji u EU. Uprkos tome, vlade ovih zemalja od zvaničnika EU neprekidno dobijaju pohvalne ocene i podršku za svoj rad. Evropska komisija je, recimo, dugo podržavala vladu Nikole Gruevskog u Makedoniji, iako je ta vlada postala pravi šampion u kršenju svih principa i vrednosti na kojima počiva EU. Tek kad je predsednik Ivanov odbio da da mandat za sastav vlade predstavniku skupštinske većine i kada je došlo do nasilja u Sobranju, Komisija je prestala da podržava Gruevskog.

Slično se dešava i u Srbiji. Slučajevi kao Savamala ili rastuća kontrola medija su stvari koje evropski zvaničnici nikada ne bi tolerisali u svojim zemljama. Ipak, u Srbiji se čini da im oni ne smetaju.

Zbog čega se ovo dešava? Sam proces pridruživanja je feleričan. Od zemalja se traži da usvoje akcione planove i strategije, kao i da uspostave odgovarajuće institucije, ali se izgleda uopšte ne gleda u to kako te institucije funkcionišu. Razmotrite, recimo, način na koji se biraju sudije i tužioci. (Poglavlje 23: Sudstvo i osnovna ljudska prava.)

U oktobru je Narodna skupština izabrala više od 60 sudija, koji na tu funkciju stupaju prvi put. Proces je bio netransparentan i verovatno suprotan pravilima koje je propisao sam Vrhovni savet sudstva (VSS), kao telo koje ima ekskluzivno pravo da Skupštini predlaže sudije. Biografije svih kandidata ostale su nepoznate skupštinskim poslanicima. Kada sam, na izričit zahtev, uspeo da dođem do svih biografija kandidata, ispostavilo se da su kriterijumi za rangiranje pogrešno primenjeni. Kandidati koji su imali veći broj bodova nisu predloženi, a oni koji su imali manji broj bodova su predloženi. Razume se, skupštinska većina je bez rasprave usvojila predlog VSS-a.

Slična stvar se desila sa izborom zamenika tužilaca u maju 2017. Državno veće tužilaca (DVT) predložilo je Vladi i Skupštini 17 kandidata (od preko 100), a da narodnim poslanicima nije dostavilo rang-listu. I to nije sve: DVT je samostalno uvelo dodatne kriterijume za izbor, kojih uopšte nema u Zakonu o državnom tužilaštvu (2008) i Akcionom planu za implementaciju poglavlja 23 (vladavina prava). 

Nijedan evropski zvaničnik nije reagovao na ovakav izbor sudija i zamenika tužilaca. Ali to nije ništa neočekivano. Odsustvo reakcije nije samo posledica uverenja zvaničnika EU da balkanske vlade ne treba kritikovati za podrivanje principa demokratskog izbornog procesa, vladavine prava i slobode medija dokle god isporučuju stabilnost u regionu (i još poneki specifičan zahtev), već i činjenice da Evropska komisija u analizi procesa pridruživanja (čak i u svojim pismenim izveštajima) nikada ne ide u ovoliko "sitne detalje” kada procenjuje stepen napretka u nekoj oblasti. Drugim rečima, normalno je da ovakve stvari prolaze ispod radara Evropske komisije, jer se ona time zapravo i zvanično ne bavi.

Ovo je iz više razloga pogrešno. Trend slabljenja demokratije i vladavine prava, sve kontrolisanijih medija posledica je upravo činjenice da vlade balkanskih zemalja dobijaju zeleno svetlo za ovakve prakse od zvaničnika EU. EU time postaje neka vrsta saučesnika u slabljenju, umesto u jačanju vladavine prava. Sa druge strane, ako vas interesuje samo postojanje, ali ne i način rada relevantnih institucija, onda pre ili kasnije dođete u situaciju da morate da primite zemlje koje, iako imaju sve institucije neophodne za vladavinu prava i borbu protiv korupcije, ne mogu ništa da urade po tom pitanju (Rumunija, Bugarska). Ako to ne želite ponovo da radite, onda morate da im kažete: "Žao mi je, ali ne možemo da vas primimo”, iako ste ih sve vreme hvalili za dobar rad. To će produbiti već postojeću frustraciju procesom pridruženja, kao i Evropskom unijom. Takva situacija je pogodna za rast desnice, i to one ekstremne.



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara