Miloš Tomić, direktor Uprave carina Srbije

Udarničko punjenje budžeta

  • Broj 52, jul/avgust 2018.

  • Jelena Matić

  • 0

Tačno je da najznačajniji deo dažbina koje carinska služba naplaćuje potiče od PDV-a i akciza pri uvozu robe. To je potpuno logično kada se zna da naplata carinskih dažbina doživljava „pad“ poslednjih godina, kao posledicu liberalizacije carinskih stopa. To znači da se u procesu približavanja EU prostor za naplatu carinskih dažbina sve više smanjuje

Cilj nam je da pomirimo dva suprotstavljena zadatka: da omogućimo brz i nesmetan promet putnika i robe, uz što efikasniju kontrolu kojom se štiti bezbednost i suzbijaju sve zloupotrebe. Ipak, sve nas najviše zanima dinamika punjenja državnog budžeta, pa sa velikim zadovoljstvom mogu da konstatujem da je carinska služba na tom planu postigla izvanredne rezultate. Naime, ako se uporedi naplata 2013. i 2017. godine, vidi se da povećanje iznosi – neverovatnih 50%, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju“ Miloš Tomić, direktor Uprave carina Srbije.

 

Carina kao jedan od najvažnijih ciljeva ističe efikasnu naplatu dažbina, odnosno punjenje državnog budžeta. Uporedne analize pokazuju da je carina iz godine u godinu sve uspešnija u tome. Šta kažu brojke?

Podaci o rezultatima naplate dažbina govore da carinska služba iz godine u godinu puni gotovo polovinu državnog budžeta. Tako smo prošlu 2017. godinu završili uplativši preko 500 milijardi dinara u republički budžet (4,4 milijarde evra), a istim tempom nastavljamo i u 2018.
Trend povećanja i efikasnije naplate, nastavlja se već petu godinu zaredom zahvaljujući naporima menadžmenta, ali i svih zaposlenih. Tako smo za prvih pet meseci 2018. godine uspeli već da naplatimo preko 225 milijardi dinara (gotovo dve milijarde evra), što je za preko 13% više u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, to znači da smo sa 51% ispunili godišnji plan naplate za budžet.
Inače, Uprava carina je i prošle godine učestvovala sa čak 48% u ukupno raspoređenim sredstvima u budžetu Republike Srbije.
Ako bi se to prevelo na jezik razumljiv građanima: polovina svakog primanja koje isplaćuje država potiče od sredstava koje su prikupili carinici.

 

Da li je tačno da najveći deo naplaćenih dažbina potiče od naplate PDV-a pri uvozu?

Tačno je da najznačajniji deo dažbina koje carinska služba naplaćuje potiče od PDV-a i akciza pri uvozu robe. To je potpuno logično kada se zna da naplata carinskih dažbina doživljava „pad“ poslednjih godina, kao posledicu liberalizacije carinskih stopa. To znači da se u procesu približavanja EU prostor za naplatu carinskih dažbina sve više smanjuje.
Povećanje naplate u prvih pet meseci 2018. godine u odnosu na isti period 2013. godine iznosi 64,58%, a pritom ne treba zaboraviti da se u istom vremenskom periodu beleži smanjenje carinske stope za 12,28% u 2018. godini u odnosu na 2013. godinu.
Ne možemo očekivati da se naplata po osnovu carinskih dažbina poveća kada su se od početka primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koja je počela 2010. godine, carinske stope postepeno snižavale. U ovom trenutku i dalje štitimo samo nekoliko strateških poljoprivrednih proizvoda (npr. goveđe i svinjsko meso, šarana, određene mlečne proizvode) tako što pri uvozu takvih proizvoda naplaćujemo carinu, dok je za većinu ostalih - carinska stopa 0%.
Za razliku od naplate carinskih dažbina koje se smanjuju, naplata PDV-a pri uvozu raste, tako da je po tom osnovu u 2017. godini naplaćeno gotovo 389 milijardi dinara, što je oko 163 milijarde više nego 2011. godine. Pritom ne treba zaboraviti ni činjenicu da je prestao da se naplaćuje PDV na struju i gas, a da to nije bio slučaj, prihod koji smo ostvarili bi bio još veći.
Prema tome, u okolnostima u kojima je prostor za naplatu carinskih dažbina sve manji, usmerili smo se na naplatu drugih dažbina poput PDV-a pri uvozu, akcize, pojačali smo rad naknadne kontrole, ubrzali upravne postupke, čija je posledica ponovo naplata dažbina.
Tako smo, uprkos otežavajućim okolnostima, ponovo uspeli da napunimo budžet planiranom sumom.

 

 

Nastavak teksta možete pročitati u 52. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara