Zoran Ilić, vlasnik i direktor kompanije Biomelem

Uvoznički lobi vlada Srbijom

  • Broj 30, maj 2016

  • Olivera Bojić

  • 0

Ekonomski patriotizam podrazumeva da je mnogo važnije kupiti proizvod koji je proizveden u Srbiji nego iz uvoza. Da smo imali takav odnos svih ovih godina, ne bismo bili u ovoj situaciji u kojoj se danas nalazimo. Srbija ne bi bila siromašna zemlja, imala bi jaku proizvodnju, ali mi smo dozvolili da taj patriotizam praktično nestane. I tvrdim da su velike i razvijene ekonomije praktično bazirane na ekonomskom patriotizmu 


Zoran Ilić, vlasnik i direktor kompanije Biomelem, koji je od male zanatske radnje pre tridesetak godina stvorio domaću liniju kozmetičkih proizvoda prepoznatljivog brenda, u razgovoru za „Novu ekonomiju" predlaže kako da se pokrene industrija i razvije posustala domaća privreda. Umesto priče o reindustrijalizaciji, on navodi da je potrebno najpre podizanje konkurentnosti privrede. 


Nova ekonomija: Koliko su izbori usporili privredne aktivnosti i da li ste primetili neke ozbiljnije reforme prethodne vlade ili se političari samo deklarativno zalažu za reforme?

Zoran Ilić: Izbori uvek usporavaju privredne aktivnosti u Srbiji zato što je privreda tesno povezana sa politikom i u ogromnoj meri privrednici praktično zavise od političkih odluka. Dugo sam već u ovom poslu, poslednjih 30 godina, i ono što u ovom trenutku vidim prvi put jeste da je jedna vlada stavila preduzetništvo u fokus. Ipak, potrebno je izdvojiti značajniju sumu novca od predviđenih 16 milijardi dinara. Osim toga, takođe, vidim prvi put da se domaći privrednici počinju izjednačavati sa stranim investitorima, jer smo do sada trpeli veliku nepravdu da strani investitori dobijaju subvencije od 10.000 do 27.000  evra po radnom mestu, a mi domaći nismo dobijali ništa. Tako da je to nešto što mogu da izdvojim kao pozitivno.

 

NE: Pošto nam je ekonomija slaba, imali smo neuspešnu tranziciju, često se navodi podatak da danas imamo 30 odsto manji BDP nego što smo imali 1989. godine. Kako se može dugoročno pokrenuti industrijska proizvodnja?

Z. Ilić: Prvo treba maksimalno podržati izvoznike, jer od 1989. godine do danas praktično uvoznički lobi vlada Srbijom. I taj uvoznički lobi svake godine stvara spoljnotrgovinski deficit. Ono što Vlada mora da uradi, jeste da podrži izvoznike i nema veze koliko iznosi izvoz jedne firme. Ako taj izvoz ima kontinuitet, onda ga je potrebno podržati. Čak i ako se izvoz jedne firme meri u hiljadama ili destinama hiljada evra i raste, država treba da podrži izvoznike i to je jedini način da se smanji spoljnotrgovinski deficit. 


Osim podrške Vlade izvoznicima, koja mora da se sastoji od plasiranja povoljnih i bespovratnih sredstava, treba nam jedno veliko spoljnotrgovinsko preduzeće koje bi nam pomoglo da nalazimo nova tržišta. Tačno je da imamo manji BDP 30 odsto nego 1989. godine, ali tada smo imali velika spoljnotrgovinska preduzeća "Genex” i "Inex”, koja su podržavala izvoz. Takva su nam preduzeća potrebna i danas i to pričam svim političarima sa kojima se vidim i koji počinju da razumeju. I ono što je veoma važno jeste da moramo uspostaviti ekonomski reciprocitet. Na primer sa Hrvatskom, sa kojom prividno imamo neku vrstu dobre ekonomske saradnje. Ali, naša preduzeća ne mogu da uđu na hrvatsko tržište. Veliki privrednici iz Hrvatske, Tedeski i Todorić, prisutni su u Srbiji i siguran sam da iza njih stoji država Hrvatska.

 

NE: Kako mislite da je moguće da se postigne ekonomski reciprocitet?

Z. Ilić: Vrlo jednostavno. Sve se postiže komunikacijom. Mislim da bi naši političari trebalo da pozovu hrvatsku elitu koja u Srbiji odlično posluje i da razgovaraju sa njima kako bi oni radili na tome da menjaju odnos građana Hrvatske i političara prema Srbiji. Zato što su privrednici iz Hrvatske odlično primljeni u Srbiji, prilično veliki broj njihovih preduzeća je prisutan ovde, dok na tamošnjem tržištu postoji svega nekoliko firmi iz Srbije. Smatram da bez promene svesti prosečnog građanina Hrvatske ne može da se uspostavi ekonomski reciprocitet, jer njihovi građani neće da kupuju proizvode iz Srbije.

 

NE: Jeste li pokušali da uđete na tržište Hrvatske?

 Z. Ilić: U kontaktu sam sa privrednicima iz Hrvatske i svaki pokušaj završavao se time da nije trenutak, do najotvorenije poruke da njihovi građani neće da kupe proizvod koji je iz Srbije. Sa njihovom Privrednom komorom imam odličnu saradnju, ali dok se svest potrošača ne promeni, Hrvatska je i dalje za nas zatvoreno tržište.


NE: Da bi se naša privreda oporavila, ekonomisti navode da je potrebna reindustrijalizacija kao jedan dugoročan proces. 

Z. Ilić: Godinama radim na tome da formiram jednu bazu preduzeća koja imaju potencijal i već izvoze i nailazio sam na ljude koji izvoze u 30 ili čak u 80 zemalja, a za njih se uopšte ne zna. Među njima su proizvođači malina i privrednici koji se bave usko specijalizovanim delatnostima i pokrivaju pola sveta. 

Dakle, postoji potencijal u Srbiji, ali najvažnije što treba da uradimo pre reindustrijalizacije jeste da podignemo konkurentnost naše privrede, što je mnogo važnije od  reindustrijalizacije. I potrebno je manje ulaganja, konkurentnost se upravo podiže isticanjem kvaliteta i zajedničkim brendiranjem, kao i reklamiranjem svega što vredi iz Srbije. Onda kad se konkurentnost podigne i krene bolja prodaja tih izvozno orijentisanih proizvoda, onda će reindustrijalizacija doći sama po sebi. Zato što će proizvođači imati potrebu da proširuju svoje kapacitete, da proizvode u halama koje već postoje, ali su napuštene. 




Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara