Koliko se poštuje Zakon o rokovima plaćanja

Uzmi robu - ne plati, uzmi kredit - ne vrati

  • Broj 7, februar 2014.

  • Miloš Obradović

  • 0

Zakon o rokovima plaćanja na snazi je već deset meseci, ali rok plaćanja je i dalje 126 dana, a u blokadi je 45.000 preduzeća za čak 227 milijardi dinara

Država je najveći generator nelikvidnosti i trebalo bi ona prva da poštuje zakon, smatraju stručnjaci


Vest da Ministarstvo finansija nije odobrilo isplatu decembarskih plata u Srbijagasu zbog kašnjenja u otplati duga dobavljaču, ruskom Jugorosgasu, zbog kršenja Zakona o rokovima plaćanja, po kome javna preduzeća i državne institucije moraju u roku od 45 dana da plate obaveze, podsetila je na do pre godinu i po gorući problem u privredi Srbije, a to su dugi rokovi plaćanja, ili uopšte neplaćanje. Problem je i dalje uprkos zakonu „gorući", a ovaj slučaj bi se mogao tretirati kao presedan. Da li zbog snage samog dobavljača, možemo da nagađamo.

Početkom aprila prošle godine na snagu je stupio Zakon o izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je trebalo da spreči uništavanje malih firmi od strane velikih kupaca i ograniči rokove plaćanja državi i javnim preduzećima na 45, a privredi na 60 dana, ali posle deset meseci izgleda da nije dao skoro nikakve efekte.

Istina, broj blokiranih preduzeća je nešto manji na kraju 2013. godine u odnosu na kraj 2012. godine, ali je iznos sredstava za koji su blokirani računi skoro udvostručen. Na kraju 2012. godine, prema podacima Narodne banke Srbije, ukupno je bilo blokirano 45.917 preduzeća, od čega su 17.494 bila pravna lica, a 28.423 preduzetnici. Ukupan iznos blokade bio je 125.819.896.710 dinara, od čega je na pravna lica otpadalo 112.957.176.944 dinara, a na preduzetnike 12.862.719.765 dinara. Godinu dana kasnije i devet meseci nakon stupanja na snagu Zakona o rokovima plaćanja, bilo je 43.777 ukupno blokiranih preduzeća, od čega 24.036 pravnih lica i 19.741 preduzetnik. Ukupan iznos blokade bio je 227.006.924.388 dinara, od čega kod pravnih lica 216.862.161.309 dinara, a kod preduzetnika 10.144.763.079 dinara.

„Iz navedenih podataka se može zaključiti da je za proteklih godinu dana smanjen ukupan broj blokiranih i to po osnovu preduzetnika, koje Agencija za privredne registre briše u skladu sa propisima, ali je porastao broj preduzeća u blokadi i iznos blokade”, navodi se u komentaru NBS.

Ovome svakako doprinosi predstečajno stanje u kome se našlo nekoliko velikih preduzeća, pre svega Farmakom, Beohemija i Interkomerc, koji su sa povezanim preduzećima u blokadi od preko 25 milijardi evra i gotovo ekskluzivno popunjavaju listu 10 najvećih dužnika u blokadi, a u javnosti se spekuliše da ukupna dugovanja ove tri kompanije dostižu skoro 900 miliona evra.
Ovaj zakon donet je na predlog Ministarstva finansija i privrede, na čijem je čelu tada bio Mlađan Dinkić, a njegovo sprovođenje trebalo je da prati Ministarstvo finansija nakon razdvajanja ovog ministarstva na finansije i privredu. Međutim, nakon višednevnog čekanja na odgovore, iz Ministarstva finansija nismo dobili nikakve podatke o tome da li su se rokovi skratili, da li se ovaj zakon uopšte poštuje, a jedina informacija je da su budžetski korisnici i organizacije za obavezno socijalno osiguranje na dan 30. juna 2013. imali manji dug nego na dan stupanja zakona na snagu, 31. marta 2013, za oko tri milijarde dinara.

Država je u junu 2013. dugovala  23,9 milijardi dinara u odnosu na 26,8 milijardi krajem marta.

Korisnici budžeta i JP Putevi Srbije smanjili su docnje u plaćanju za 1,4 milijardu dinara, a organizacije obaveznog socijalnog osiguranja za 1,5 mlrd dinara. U  odnosu na kraj 2012. godine docnje su smanjene za ukupno 4,5 milijardi dinara.

Ako pitate privredu, ovaj zakon nije ništa promenio. Prema anketi koju je radila Unija poslodavaca četiri meseca nakon stupanja zakona na snagu, velika većina ispitanih iz tri sektora, informacionih tehnologija i telekomunikacija, hemije i nemetala i tekstilne industrije, rekla je da nije došlo do smanjenja u rokovima plaćanja ni od strane javnog sektora, ni unutar privrede. Čak se prema odgovorima firmi iz ovih oblasti beleži i blago produženje rokova plaćanja između privatnih kompanija. Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, napominje da je u drugoj polovini 2013. godine prosečan rok plaćanja bio 126 dana. U 2012. godini je to bilo u proseku 128 dana, tako da je poboljšanje neznatno.


Nastavak teksta možete pročitati u sedmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara