Kampanja za podsticanje rađanja trapava ili opasna

Zašto žene neće decu

  • Broj 51, jun 2018

  • Moderni robovi rade na lizing

  • 0

Država mora da obezbedi uslove u kojima će i žene i muškarci želeti da budu roditelji i podsticati svoju decu da ostanu u zemlji radi života koji im omogućava razvoj, a ne nove ratove. Zbog toga nam je posebno značajno da se demografska politika odvoji od konflikata, jer svoju decu žene i muškarci žele da vide živu, zdravu i ostvarenu

Za sve svoje neuspehe muškarci u Srbiji krive žene. U poslednje vreme pripadnice lepšeg pola, najčešće daleko od centara moći i odlučivanja, izložene su bukvalnoj torturi ne samo kao žrtve porodičnog nasilja, nego su i brutalno okrivljene za poražavajuću demografsku, ekonomsku, političku i svaku drugu sliku društva.

Danas se sa velikom dozom sigurnosti može zaključiti da učestalo prozivanje žena i njihovo postavljanje na stub srama više nije slučajno i da u svemu tome ima nekog suludog sistema koji sve više ugrožava i neka osnovna ženska prava. Stiče se utisak kao da neko želi da žene vrati u srednji vek i od njih ponovo napravi obične mašine za rađanje kao što su bile nekad.

Tako je kampanja za povećanje nataliteta počela ocenom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića) da su „naše majke postale čedomorke". On je na liturgiji u Pećkoj patrijaršiji ustvrdio da „Srpkinje u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler, Broz i svi ovde na Kosovu".

Potom je i sam poglavar SPC, patrijarh Irinej, naredio da su „Srpkinje dužne da rađaju decu" i da im je to „uz ćutanje, jedini posao".
Bila je to kap koja je prelila čašu, pa su se pre svega društvene mreže, ali i tradicionalni mediji pojavili kao jedan pravi mali pokret otpora retrogradnim stavovima vrha Srpske pravoslavne crkve o pravu na rađanje.
Usamljen ali veoma dragocen glas protivljenja ovakvog pogleda na žene i njihovu ulogu u društvu začuo se i iz same crkve, iz jednog udaljenog pravoslavnog manastira u Francuskoj. Iz Išona, gde jedna monahinja dve godine živi sama, moli se Bogu i - slika.

Mati Efimija Topolski je iz svoje iskušeničke samoće skrenula pažnju javnosti izjavom da je „sloboda koju nam Bog daje jedino što je iznad ljubavi božje". Potom je eksplicitno rekla da žene treba da rađaju onda kada to žele i da se ne usuđuje da govori o tome „jer mi, monasi, šta mi imamo da pričamo o rađanju".

Na ovakav iskren, krajnje ljudski istup monahinje nije bilo reakcija u samoj crkvi, ali je mati Efimija koja je smogla snage da se na ovaj način suprotstavi i autoritetu kakav ima patrijarh, zadobila punu naklonost srpske javnosti, pogotovo objašnjenjem svog stava:
„Možda neka žena koja je rodila desetoro dece, možda ona može da posavetuje žene kako se to nosi. Ali, da to pominjem ja ili bilo ko drugi ko nema svoje biološko potomstvo, mislim da nemam pravo na to", rekla je mati Efimija.

 

 

Nastavak teksta možete pročitati u 51. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara