Kolumna Tibora Jone

Zatuci srednju klasu

  • Broj 35, novembar 2016.

  • Tibor Jona

  • 0

Sećate se perioda kada je Belgija usled političkih razmirica Flamanaca i Valonaca mesecima bila bez vlade? Jedna od anegdota iz tog vremena jeste i ona da je zemlja tokom tih nekoliko meseci sa vladom u tehničkom mandatu, beležila najveće stope ekonomskog rasta. Navodno, jer se politika nije mešala u biznis i pokušavala da „pomogne" privredi. 

Nešto slično se dešava, odnosno, nešto slično se dešavalo – prošlo vreme – i našem IT sektoru. On se hrabro razvijao i jačao godinama, verovatno baš kao i Belgija bez vlade, samo zato što je bio ispod radara države, ionako nesposobne da ga razume. IT sektor se zapravo razvio toliko da je postao jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, sektor sa najvećim platama, sektor potpuno oslonjen na domaće stručnjake... 

Sve ono što želimo našoj privredi – veliki izvoz, pristojne plate i radna mesta za mlade i talentovane – IT sektor u Srbiji je obezbedio sam sebi i sam od sebe. Glede i unatoč svima i svemu. Dok je Srbija kao pijan ruski baron bacala milione na železare, epsove, gasove, fapove, IT sektor je rastao,  sticao, množio... Nešto kao basna o cvrčku i mravu. 

I onda se neko, verovatno iz one najbolje namere kojom je popločan put do pakla, setio da pozove državu „d’uradi nešto" i pomogne još brži rast domaće IT industrije. A država ko država, digla glavu, videla milione koji se tu obrću i rešila da je došlo vreme da se IT sektor spase od samog sebe i da se ona kao premudra umeša i pomogne. Bitlđusovo ime je triput izgovoreno i Bitlđus se pojavio.



Nastavak teksta možete pročitati u 35. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara