Izuzeci jurišaju na vetrenjače

Zora Drčelić i Jovo Bakić

  • Broj 52, jul - avgust 2018.

  • Zora Drčelić

  • 0

Univerzitetski radnici, mislim pojedinci kojih ima nažalost mnogo, posle 2000. shvatili su da je mnogo ugodnije biti deo oligarhije i oni su ušli u strukture sistema, povezali se sa različitim moćnicima u političkim strankama, i s predstavnicima krupnog kapitala i postali su ideolozi, legitimitatori novog sistema, ali i njegovi korisnici. Dakle, „pravdam sistem jer imam koristi od njega“. I zato su sasvim izgubili iz vida društvenu odgovornost koju imaju ljudi zaposleni na Univerzitetu

Ako bi se u nekoliko redova morao sažeti razgovor sa sociologom Jovom Bakićem, docentom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, najbolja bi ilustracija bio odlomak iz dnevničkih zapisa Borislava Pekića, jula 1955:
„Evo u čemu je politička pogreška: mi ne biramo oklop ekvivalentan neprijateljskom zrnu, nego njegovom vlastitom oklopu. Primenjeno na istoriju to znači da se neprijatelj uselio u nas, pre nego što nas je osvojio. Daleko pre nego što nas je napao. Pre nego što je bio dat znak za uzbunu.“
Reklo bi se da je mustra uvek ista, vremenima i ideologijama uprkos, pa je jedno od pitanja za Jovu Bakića bilo vezano za stranku čiji je obnovitelj 1989. godine sa još 12 intelektualaca bio upravo Pekić: Demokratskoj stranci koja je bila stožer okupljanja kritičke misli tokom devedesetih, zamera se što nije uspela da demokratizuje društvo, što je društvo u protekle tri decenije ostalo negde ukopano u vremenu oko Osme sednice, u stalnoj potrazi za čvrstom rukom, vođom, autoritarcem. Da li je DS sa ostatkom demokratskog fronta posle 5. oktobra, mogao to da uradi, da pokuša da demokratizuje društvo?
„Mogli su, ali nisu hteli. Biću konkretan. Dragan Đilas i Srđan Šaper imali su monopol u poslovima prodaje oglasnog prostora u medijima, iako su i pre bili bogati ljudi, obrnuli su kapital nebrojeno puta na osnovu jedne suštinski antidemokratske prakse - oligarhijske prakse. Zašto bi postojao monopol na prodaju minuta za oglašavanje u medijima, ko je izmislio to pravilo i kako ga je izmislio? Nismo dobili odgovore na ta pitanja, pa je to onda municija Aleksandru Vučiću, i ostalima, da pucaju. Ovi ne mogu da se brane, to je - neodbranjivo. Danas su one koji su bili čvrsto vezani za DS, tadašnju vladajuću stranku, u istom poslu prodaje oglasnog prostora u medijima zamenili oni koji su čvrsto vezani za SNS, aktuelnu vladajuću stranku. Zašto posle 5. oktobra demokrate nisu pustile novinare da budu profesionalci, a ne da iznova i iznova budu službenici režima?

 

Više puta ste govorili da ne vidite alternativu u trenutnoj institucionalnoj opoziciji, ni republičkoj ni beogradskoj. Ima li nade za neke nove snage?

Postoje neka nova jezgra, jezgra samoorganizovanih građana. Prva pobeda građana oslonjenih samo na sebe, protiv lokalnih kabadahija, izvojevana je u Nišu, pobeda protiv toplane. Drugo, sprečili su nasilno izbacivanje ljudi iz njihovih kuća na ulicu, u Nišu izvršitelji ne mogu da vas prinudno isele iz stana, tamo je uspeh otpora izvršiteljima 100 posto. Potom, Lokalni front u Kraljevu, oni su već u Skupštini Kraljeva, i tamo raskrinkavaju lokalne kabadahije i njihove lopovluke. Treće, pokret o kome se govori nepravedno u javnosti na osnovu nerazumnog ponašanja njihove personifikacije Belog, jeste pokret „Samo jako“. Sa Belim nijedan odbornik nije otišao, lični projekat Luke Maksimovića je propao, ali u lokalnoj skupštini u Mladenovcu sam pokret radi veoma dobro. Zrenjaninski socijalni forum bori se za normalnu pijaću vodu u ovom gradu. Ne davimo Beograd veoma je stručno ukazao na kriminal zvani Beograd na vodi, što je međunarodna kriminalna akcija, lopovluk enormnih razmera. Inicijativa je napravila vrlo stručno pravnu analizu ugovora, pokazali su razmere kriminala. Zatim Požežani, koji su se takođe odlično organizovali da bi ukazivali na bezobrazluk i bahatost lokalne vlasti. Ova jezgra koja sam nabrojao daju nadu. Oni su međusobno povezani, solidarni su na republičkom nivou. U ovom trenutku ti pokreti deluju toliko čisto, da ih je grehota ne podržati.

 

 

Nastavak teksta možete pročitati u 52. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara