Fiskalni savet FOTO: N1

Čemu služi Fiskalni savet?

Fiskalni savet FOTO: N1

Fiskalni savet je ustanovljen kao nezavisan državni organ izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz oktobra 2010. godine, a istom prilikom u domaće zakonodavstvo uvedena su i fiskalna pravila kao osnovni princip vođenja odgovorne fiskalne politike. Fiskalni savet sa radom je počeo u aprilu 2011. godine polaganjem zakletve njegova tri člana pred Narodnom skupštinom.


Istim zakonom utvrđena su i fiskalna pravila. Opšta pravila se odnose na visinu javnog duga koji ne bi smeo da pređe 45 odsto BDP-a (plus pet odsto BDP-a na ime restitucije) i visinu budžetskog deficita koji ne bi smeo da pređe jedan odsto BDP-a.

Posebna fiskalna pravila ograničavala su učešće plata u državnom sektoru na sedam odsto BDP-a, a penzija na 11 odsto BDP-a.

Međutim, cela ideja o fiskalnim pravilima imala je, slučajno ili namerno, ugrađen defekt u zakonu – njihovo kršenje nije proizvodilo nikakve sankcije. Nisu predviđeni ni čvrsti mehanizmi da se javne finansije dovedu u red, kada se fiskalna pravila prekrše.

Tako je u praksi moglo da se desi, i desilo se, da javni dug nastavi da raste naredne četiri godine nakon što je krajem 2011. premašio svoje zakonsko ograničenje.

I to nije sve - u prethodnim godinama nisu se poštovala ni posebna fiskalna pravila koja se odnose na izdvajanja za penzije i plate u opštoj državi. To je bilo moguće tako što je Narodna skupština svake godine usvajala amandmane na Zakon o budžetskom sistemu, kojima je faktički pregažena odredba o udelima plata i penzija u BDP-u.

Zanimljivo je da vlasti kada god ih Fiskalni savet kritikuje, uzvraćaju ne argumentima, već optužbama da se bavi politikom.

S obzirom na to da je ekonomska teorija, a i praksa, nebrojeno puta pokazala da rasipništvo i populizam vlasti kad-tad dođu na naplatu, postavlja se pitanje zašto se izvršna vlast uopšte opredeljuje za vođenje ekonomski štetnih politika. Predsednik Fiskalnog savte Pavle Petrović vidi odgovor u tome što se ekonomski i politički prioriteti, kao i njihovi vremenski ciklusi, često razlikuju.

Na primer, politički prioritet je povećanje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, čak i kad za to ne postoji ekonomsko utemeljenje kao što je privredni rast. Od ovakvih povećanja ostvaruje se trenutna politička korist, naročito pred izbore, a negativne ekonomske posledice se ne vide odmah. Prekomerno povećavanje plata i penzija po pravilu povećava deficit i postaje trajan trošak države. Ovo dovodi do rasta zaduženosti zemlje, što dalje koči privredni rast, a u ekstremnim slučajevima vodi i ka dubokoj krizi javnog duga. Pa ipak, iznova i iznova političari ne odolevaju izazovu da, rizikujući krizu, kupuju svoj ostanak na vlasti.

Ipak, posle svega, u julu prošle godine članovi Fiskalnog saveta, predsednik Pavle Petrović i članovi Vladimir Vučković i Nikola Altiparmakov, u Skupštini Srbije su reizabrani i tako su dobili još jedan šestogodišnji mandat.

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara