Kivi u Srbiji preživeo i niske temperature, i kišu i vetar

14.11.2017. 10:10 B92 0
Kiviju odgovara blaga klima Kiviju odgovara blaga klima

Iako mu odgovara blaga klima, kivi je bogato rodio i u košavskom području u Banatu.

Prva stabla kivija u Banatskom Karlovcu posađena su pre osam godina. Dragiša Vesković sada ima više od sto kilograma ploda za branje.

Iako ovom voću prija blaga klima, "preživeo" je niske temperature i košavu, po kojoj je ovaj kraj poznat. 

"Dokazao je da može da izdrži i do minus 30. U proleće se oreže, pa se onda pazi na rod, da se ne ostavi mnogo. Mušku stabljiku režem što više, da ostane samo nekoliko cvetova. Kivi je isplativ, jer se ne prska ničim i nema posebne zahteve oko đubrenja. Čak se ni ne zaliva mnogo", objasnio je Vesković. 

Dodaje da kivi skladišti u gajbicama, na temperaturama od 6 do 8 stepeni. Ovo voće se najviše koristi za potrebe porodice, a unuk Nikola je zadužen za berbu. Kaže da je ovaj posao lak. 

Kivi (aktinidija) je višegodišnja listopadna biljka puzavica, dugih letorasta na kojim su spiralno raspoređeni veliki tamnozeleni listovi. Izgledom je slična vinovoj lozi. Relativno je mlada voćna vrsta. Počela se gajiti u Novom Zelandu pre 50-ak godina, pre 20-ak u Francuskoj, a nakon toga u Italiji i Grčkoj. U Srbiji seuglavnom gaji na okućnicama. Podaci ukazuju da u intenzivnim zasadima ova voćna vrsta u punom donosi oko 20 t/ha, piše Agroklub. 

Tokom zime, u periodu zimskog mirovanja, on može kraće vreme podneti i temperaturu od -10 °C. Ali s početkom vegetacije otpornost na hladnoću naglo pada, pa temperature od -1,5°C za vrlo kratko vreme mogu prouzrokovati štete. Mladi izdanci u proleće vrlo su osetljivi na hladnoću, pa kasni prolećni mrazevi nanose prilične štete. Neobrani plod može takođe stradati od jesenjeg ili ranog zimskog mraza. 

Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta, pa je nužno navodnjavanje u područjima s neravnomernim rasporedom padavina uz nisku relativnu vlagu vazduha i visoke letnje temperature. 

Zemljište mora biti dobro drenirano, neutralne reakcije. Za gajenje su nepogodna teška zemljišta, koja nisu ocedita ili pak imaju povišen pH i visoki sadržaj aktivnog kreča. Budući da se koren kivija uglavnom rasprostire plitko, u dubini ukorenjavanja zemljište treba biti dobro obezbeđeno hranivima. 

Mladi nežni izdanci naročito su osetljivi na vetar, zato kivi treba saditi na položajima zaštićenim od vetra ili se podžu vetrozaštitni pojasevi. 

Sadnja kivija obavlja se tokom zime ili početkom proleća pa se preporučuje priprema terena u leto odnosno u jesen prethodne godine, a meliorativnu đubrenje i duboko oranje pre sadnje. Sadnji zasada kivija prethodi kolčenje redova i sadnih mesta. Zatim se kopaju jamići toliko duboki i široki da se u njih nesmetano može postaviti sadnica i malo stajskog đubriva. 

Kivi je biljka koja ne podnosi sušu. U zasadima se primenjuje sistem navodnjavanja "kap po kap". U prvoj godini dovoljna je jedna kapaljka po biljci. U drugoj godini doda se još jedna izlazna cevčica s kapaljkom, a u kasnijim godinama, ako je potrebno, dodaju se još dve. Drugi često preporučivani načini navodnjavanja su rasprskivanje iznad krošnje (kišenje) i primena rasprskivača na visini 60 cm iznad zemljišta.


Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostale vesti