Ne da(vi)mo Beograd: Koncesijom deponije u Vinči mnogi građani će ostati bez posla, a grad bez resursa i profita

24.08.2017. 12:10 Nataša Stojanović 1
Vladimir Radojičić, iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd Vladimir Radojičić, iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd

Krajnje je vreme da se građanima obrati neko iz uprave grada Beograda i da im objasni šta konkretno nameravaju da urade sa deponijom u Vinči, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Vladimir Radojičić, iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd. 

Ova Inicijativa, podsetimo, protivi se rešenju koje nudi grad, a po kome bi se na tenderu izabrao ponuđač - privatna kompanija, kojoj bi kroz model javno-privatnog partnerstva ustupili posao oko Vinče. Umesto toga, Inicijativa nudi svoje rešenje kroz "zero waste sistem", koji je ekološki i ekonomski prihvatljiviji i koji bi, ujedno, omogućio otvaranje velikog broja novih radnih mesta.

On podseća da je gradonačelnik Siniša Mali svojevremeno najavljivao čak 52 učesnika na tenderu za Vinču.

"Sada smo spali na jednog, a ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan dodatno obesmišljava tender ovakvim preuranjenim insajderskim izjavama pošto je rok za izbor ponuđača 31. avgust. Javnosti bi trebalo da se obrati neko iz uprave grada koja je i raspisala tender, a ministru Trivanu je bolje da odgovori na pitanja koja su od velikog značaja za građane i građanke Beograda u pogledu situacije sa deponijom u Vinči koja mu je inicijativa Ne da(vi)mo Beograd poslala još 10. jula".

Vincha2

Ministar Trivan je rekao da bi realizacija projekta mogla da krene naredne godine. Šta bi doneo taj ugovor gradu? I zašto ste protiv njega?

Ovaj projekat ne samo da je štetan sam po sebi, već će loše uticati na sektor zelene ekonomije. Prvo cena odnošenja i tretmana otpada će se povećati, iskustvo drugih zemalja govori, od dva do četiri puta. Zatim, proizvodnja energije koju na ovaj način dobijemo je takođe nešto što ćemo plaćati, a ona će koristiti državne subvencije koje bi mogle biti uložene u druge oblike proivodnje zelene energije, umesto u spalionicu. Neka gradske vlasti objasne šta misle pod time da će građani dobiti energiju iz đubreta, pre će biti da ćemo plaćati višestruko da nam neko spali đubre, a za to vreme bez posla ostaje reciklažna industrija i skupljači sekundarnih sirovina.

Spaljivanje otpada se pogrešno predstavlja kao jedino rešenje, a prećutkuje se da time trajno gubimo ovaj resurs koji može zaposliti više hiljada ljudi u reciklažnoj indistriji. U procesu spljivanja otpada nastaju i ogromne količine šljake koje je potrebno odlagati ali i toksičnog otpada za skup izvoz jer kod nas ne postoji tretman te vrste otpada.

Na kraju, tokom spaljivanja otpada oslobađa se velika količina gasova koja doprinosi efektu staklene baste, pre svega ugljen dioksida. Takođe u strateškim dokumentima kao što je Lokalni plan za upravljanje otpadom grada Beograda 2011-2020 govori se da spaljivanje nije dovoljno efikasno i da ima negativan uticaj na zaštitu životne sredine. 

I sam ministar Trivan je 2014. godine dok je bio sekretar za zaštitu životne sredine Beograda izjavio da spalionice neće biti jer ona proizvodi određeni rizik..Šta se dogodilo u međuvremenu?

Šta je to uticalo da ministar promeni mišljenje i da odjednom radimo protiv strategija koje smo sami donosili? Privatizacija komunalnih usluga poput usluge tretmana otpada je pogrešna. Gradovi poput Pariza, Berlina i Barselone vraćaju komunalne usluge u javni sektor i plaćaju vrlo visoke penale zbog raskida ugovora o javno privatnom partnerstvu koje su sklopili na 20-30 godina. Mi ne moramo praviti istu grešku, možemo učiti iz njihovih iskustava ako nista drugo onda zbog ekonomskih troškova.

Rešenje za koje se vaša inicijativa zalaže je "zero waste sistem". Objasnite nam šta to znači i koje su njegove prednosti u odnosu na ovo rešenje za koje se zalaže grad?  

Gradske vlasti su u odabiru rešenja "zaboravile" na strateška dokumenta koja upućuju na vrlo jasne i linearne korake u upravljanju otpadom: pre svega prevencija nastanka otpada, zatim ponovna upotreba i reciklaža, tek onda korišćenje vrednosti otpada: kao što je kompostiranje i drugo...I na kraju onaj deo koji ne može da

se iskoristi odlaže se. Izbacivanjem ovih međukoraka i prelaskom odmah na spaljivanje gubimo ogroman broj radnih mesta, gubimo ljude koji su sada angažovani na tretmanu otpada, ali gubimo i ogroman potencijal koji ova industrija može da ostvari ukoliko bi se u nju ulagalo.

Umesto da razvijamo zelenu ekonomiju i stvaramo nova radna mesta, da otpad tretiramo kao resurs od koga možemo da zaradimo i smanjimo zagađenje, pre svega kroz zapošljavanje individualnih sakupljača otpada kojih u Beogradu ima više hiljada, gradski čelnici celokupan potencijal otpada poveravaju profitu jednog jedinog zainteresovanog učesnika tendera, a ni to ne mogu da sačekaju, nego daju preuranjene izjave iz kojih možemo samo naslućivati da li se radi o već dogovorenom dilu.

Moramo uspostaviti zaokruženi sistem za upravljanje komunalnim otpadom koji maksimalno ekonomski iskorišćava ovaj resurs, smanjuje zagađenje i obezbeđuje radna mesta. Naš plan potpuno isključuje spalionicu i upliv privatnog sektora u komunalne delatnosti, a građanima nudi ekološki prihvatljiv, održiv i društveno isplatljiviji model od trenutno postojećeg sistema, a posebno od ovog predloženog.

Sistem upravljanja otpadom koji se temelji na konceptu nula otpada (tzv.Zero waste) podrazumeva set mera i aktivnosti kako bi se maksimalno smanjila količina otpada kroz omogućavanje njegove ponovne upotrebe i razvoj cirkularne ekonomije koja će zaposliti više hiljada građana i građanki. 

On podrazumeva i unapređenje sistema naplate odnošenja otpada tako da ona ne bude po kvadratnom metru stana već po kilogramu otpada, zatim razvoj primarne selekcije, odvojenog sakupljanja prema vrsti otpada, koji je neophodan preduslov za razvoj reciklaže, zatim proširenje sistema za prikupljanje otpada na čitavu teritoriju Beograda, zatvaranje i sanaciju deponije u Vinči, ali i izvlačenje nagomilanog deponijskog gasa koga ima dovoljno za dvadesetogodišnju eksploataciju, procenjene zarade od oko 20 miliona evra. 

Vinca3

NA SLICI: Inicijativa je organizovala brojne akcije kojima upozorava na problem s Vinčom

Šta bi moralo da  se uradi da bi se to i primenilo?

Neophodni bi bilo izgraditi novo sanitarno odlagalište, po standardima koje ne bi ugrožavalo ljudsko zdravlje i životnu sredinu, kao i postrojenje za kompostiranje biološkog otpada. Težimo cilju da preko 95 procenata otpada bude ponovno upotrebljeno, reciklirano ili obrađano, a da se samo oko 5 procenata odlaže. Kao što vidite Beograd ima mnogo opcija i mnogo prilika da se ova industrija razvije, uposli ljude i donese i ekonomsku i društvenu dobit.

Organizovali ste niz akcija povodom paljenja deponije u Vinči...Koliko su imale efekta?

Akcije koje smo organizovali, ne samo po pitanju Vinče već i drugih gradskih problema, imale su svoje kratkoročne ali i dugoročne, dublje, efekte. Kratkoročno smo uspeli da otvorimo važnu temu i da skrenemo pažnju javnosti na gorući problem koji je pretio, ali i dalje preti, da ugrozi zdravlje građana i građanki Beograda. Akcije su primorale gradsku vlast da aktivnije pristupe saniraju požara na deponiji u Vinči. Podsetićemo vas da su oni u početku potpuno ignorisali ovaj problem. I pored naših akcija, pritiska građana, medija i stručne javnosti bilo je potrebno preko 40 dana da se lokalizuje požar na deponiji. Ne možemo da zamislimo koliko bi rešavanje ovog problema trajalo da nije bilo ovih i sličnih građanskih akcija.

Ipak mi verujemo da je najznačajniji efekat koji smo uspeli da proizvedemo pokretanje građana i građanki da proaktivno deluju, da se bore za rešavanje problema koje ih pogađaju, da se bore za svoju zgradu, ulicu, kvart, grad. Mislimo da će se ovi dugoročni efekti tek osetiti jer došlo je vreme da građani povrate svoj grad od partijskih uzorpatora.

Vinca4

Rekli ste da tim akcijama želite da ukažete da politika treba da se radi na drugačiji način. Na koji način? I zašto se sada to ne radi, po Vašem mišljenju?

Želimo da se politike kreiraju uz aktivno učešće građana i građanki. Gradske politike treba da budu u službi odbrane javnog interesa, a ne partijskih interesa i interesa pojedinaca. Učešće u društvenom životu se ne ostvaruje kroz puko učešće na izborima ili drugim institucionalnim mehanizmima, već u stvarnom uticaju nad vlastitim okruženjem. Ljudi se ne mogu svoditi na pasivne uloge glasača, poreskog obveznika ili potrošača, već moraju biti subjekt politike. Izabrana vlast treba da na aktivan način omogućava građanima da samostalno kontrolišu vlastito okruženje ali to se sada ne dešava jer postojeća vlast je usmerena na odbranu privatnih i partijskih interesa, a ne na odbranu javnog interesa.

Vinča je, kako ste više puta rekli, goruće pitanje za Beograd. Zbog čega?

Vinča predstavlja paradigmu pogrešnog rešavanja gradskih problema, ona predstavlja posledicu pogrešne partijske politike koja ne brine o javnom interesu i interesima građana i građanki. Sistemska nebriga od strane prethodnih ali i sadašnje vlasti za životnu sredinu i guranje problema pod tepih ogledalo se kroz višedecenijsko odlaganje otpada bez bilo kakvog tretmana i obrade. Mi decenijama unazad plastiku, papir, kućni nameštaj, organski ali i drugi komunalni otpad bacamo na deponiju.

Nagomilani problemi bukvalno su planuli 18.maja, izbacujući na površinu sav nemar lokalnih vlasti koje umesto da kreiraju sistem koji uključuje reciklažu otpada, taj isti otpad su odlagali pod zemlju. Dim koji se nadvio nad našim gradom pretio je da ugrozi zdravlje građana ali i da ostavi posledice i po životnu sredinu, zemljište i reke. Inspirisani majskim plamenom iz Vinče gradski čelnici su javnosti predstavili plan za rešavanje ovog problema - spalionicu otpada. Predloženo rešenje nije samo u suprotnosti sa navedenim koracima u upravljanju otpadom - već i sa zdravom logikom. Umesto da razvijaju zelenu ekonomiju i stvaraju nova radna mesta gradski čelnici celokupan potencijal otpada poveravaju privatniku. Mi želimo da ponudimo sveobuhvatno rešenje koje će pre svega rešavati uzrok problema, a to je novi sistem za upravljanje otpadom. Sistem će biti usmeren na reciklažu i iskorišćavanje otpada kao sirovine, a jako malo na odlaganje. Na ovaj način omogućićemo održiviji model upravljanja otpadom, koji će otvarati nova radna mesta i koji će građanima omogućiti zdraviji živutnu sredinu.

Kakav  je uticaj deponovanja na ekologiju i na zdravlje ljudi? Kada je izbio požar u Vinči, upozorili ste da bi to moglo imati velikog uticaja na zdravlje? I šta je tada trebalo uraditi da bi se sprečile negativne posledice?

Samo deponovanje je najlošije rešenje, ono bi trebalo da predstavlja poslednji korak u tretmanu otpada i trebalo bi da se radi tek kada se iscrpe druge mogućnosti, ali to nikako ne znači da treba te druge mogućnosti preskočiti i odmah sve spaliti. Deponovani otpad ima negativan uticaj na zemljište, vode, vazduh i zdravlje ljudi, a mogući su i česti požari koji imaju ogroman negativan uticaj na životnu sredinu. Požar koji je izbio na deponiji je nažalost logična posledica pogrešnog pristupa i preskakanja koraka u upravljanju otpadom od strane graskih vlasti. Javnost je o štetnim posledicama deponijskog požara, koji je trajao preko 40 dana, bila obaveštena ne samo od Inicijative Ne(davi)mo Beograd već i od stručne javnosti. Nadležne gradske institucije koje imaju obavezu da obaveštavaju javnost o zagađenju uveravali su građane Beograda da deponijski dim nema štetnih efekata, a odlazeći gradonačelnih Mali se istakao izjavama da beli dim sa deponije nije štetan. 

Profesor Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, je više puta naglasio da supstance iz Vinčanskog dima nisu bezopasne i da materije koje meri Zavod za javno zdravlje su u granicama normale, ali ima jedinjenja kao što su dioksini i furlani koja se u požaru na deponiji oslobađaju, a u jako malim količinama mogu imati uticaj na ljudsko zdravlje, a ne mogu se izmeriti jer nemamo instrumente. Ti instrumenti, tj.laboratorije koštaju mnogo manje nego fontana na Slaviji pa bi svi trebali da se zapitamo ko i na koji način odlučuje o prioritetima kada troši sredstva građana I građanki Beograda.

Vinca5

NA SLICI: Jedna od tribina o Vinči koju je organizovala Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

Da li mislite da se Beograđani pitaju dovoljno o budućnosti Vinče i na koji način bi oni mogli da utiču na to? Šta građani treba da urade da bi uticali na život u svom gradu?

Građani se svesno isključuju iz svih bitnih pitanja da ne bi ugrožavali dilove koje političari prave sa svojim bliskim investitorima i ekipom. Jedino kad treba izabrati boju autobusa ili ime neke ulice, postavljaju se građanima pitanja i to i tada netransparentno pa su čak i ti procesi upitni. Građani treba da imaju proaktivnu ulogu u rešavanju pitanja od važnosti u svojim zajednicama i Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd će ponuditi model za uključivanje ljudi u bavljenje našim gradom. Nama ne trebaju ni spasioci, ni lideri već informisani, zainteresovani i uključeni građani.

Da li planirate još neke akcije u vezi s Vinčom?

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd pratiće sva dešavanja oko deponije u Vinči i reagovati na ovaj štetan dil kao i do sada, naročito u delu poštovanja procedura i ispunjenost kriterijuma prilikom odabira jedinog ponuđača. Zanima nas kakve će sve ustupke grad ponuditi investitoru i trudićemo se da svim legitimnim sredstvima osporimo ovaj model koji nije u interesu građana I građanki Beograda. Svakako planiramo da u narednom periodu detaljnije razvijemo predlog za uspostavljanje sistema za upravljanje otpadom i iznađemo najbolje i najodrživije rešenje koje ćemo kandidovati na lokalnim izborimaO našim daljim akcijama javnost će biti blagovremeno obaveštena.



 

Komentari

  Dodaj komentar
  • Zoran Petrović 24.08.2017. 12:55:08

    Bravo ljudi. Pravo je čudo kako niko od "opozicije" ništa nije uradio po ovom pitanju. Kao da su u dilu i oni??? U svakom slučaju, ako se inicijativa ne kandiduje na izborima, ja ne vidim spas nama.

Ostale vesti

Berg: Srbija da bude kao Norveška i Finska

Direktor EBRD-a u Srbiji Danijel Berg izjavio je da ta finansijska institucija ima stalni dijalog sa vladom Srbije po pitanjima konkurentnosti srpske privrede. On je dodao i da se trenutno radi na...

24.10.2017. 11:36 Detaljnije