Budžetski fond poslao u inostranstvo na lečenje 112 dece

  • 28.06.2018

  • 08:39

  • B92

  • 0

Konferencija za novinare FOTO:Ministarstvo zdravlja

Ove godine odobreno je lečenje za 26 pacijenata čija oboljenja, stanja ili povrede ne mogu uspešno da se leče u Srbiji.

Budžetski fond za lečenje pacijenata u inostranstvu postoji od 2014. godine, a u tom periodu poslato je 112 pacijenata na lečenje u inostrane zdravstvene institucije i poslat je 221 uzorak za genetsko ili metaboličko ispitivanje.

Iz ovog Fonda, finansiran je i dolazak stranih stručnjaka za 17 pacijenata, 630 milion dinara ili oko 5,3 miliona evra.

Nadzorni odbor predstavio je izveštaj za prošlu godinu, a predsednik Nadzornog odbora i jedan od inicijatora osnivanja Budžetskog fonda pri Ministarstvu zdravlja Veran Matić navodi da su, kada je u pitanju ova godina, oboljenja najčešće bila neurološka i neurohirurška (22 pacijenta), zatim sa cerebralnom paralizom ili teškim oštećenjima krvih sudova mozga.

"20 pacijenata lečeno je (selektivna dorzalna rizotomija) na klinici Ačibadem u Turskoj, najčešće u pratnji lekara sa Klinike za neurohirurgiju, sa ciljem da naši stručnjaci ovladaju znanjem i veštinom kada je reč o toj vrsti intervencije kako bi što pre počele da se izvode i u našoj zemlji, prvo uz asistenciju stranih stručnjaka, a potom samostalno. Pet pacijenata je bilo sa hemato onkološkim oboljenjima, od čega su dva pacijenta obolela od leukemije upućena u kliniku Malteser u Nemačku, a ostali u klinke u Štutgartu i Kelnu, a jedna pacijentkinja sa mukopolisaharidozom je lečena u Holandiji. Tri pacijenta sa srčanim oboljenjima lečena su u klilnikama u Atini, Londonu i Zagrebu. Dva pacijenta sa bolestima lokomotornog sistema, lečeni su u klinikama u Sloveniji i Rusiji. Jedan pacijent upućen je na transplantaciju jetre u Istanbul, drugi pacijent na transplantaciju pluća u Italiju (na žalost ovaj pacijent je preminuo) i treći na predtransplantacioni skrining, praktično pripremu za transplantaciju srca na AKH kliniku u Beč. Jedna pacijentkinja sa vaskularnijm anomalijama dva puta je lečena u Italiji, jednom pacijentu odobreno je lečenje deformiteta lica u Nemačkoj, a dva pacijenta sa oboljenjima oka lečena su u Belgiji. Za operacije pet pacijenata dovođen je lekar iz Rusije", naveo je Matić.

Budžetski fond za lečenje pacijenata u inostranstvu pri Ministarstvu zdravlja nastao je kako bi se omogućilo lečenje dece za stanja i bolesti koje nisu predviđene pravilnikom RFZO, a kako bi se stvorili uslovi da se deca šalju regularnim putem u zdravstvene ustanove, a na preko različitih ad hoc medijskih akcija, sms-ovima, i slično.

“Lekarske komisije analiziraju i povratne informacije posle lečenja, prate pacijente i zaključak je posle analize rezultata u 15 slučajeva (te povratne informacije su do sada pristigle) da su sve intervencije opravdane i da su, po pravilu, pokazivali bitna poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenata i da su odluke Fonda bile u potpunsti opravdane, kao da je potpuno opravdano postajanje samog Budžetskog fonda. Mislim da je ovo je veoma važno, u potpunosti zatvoriti krug informacija o realizaciji odluka kako bi sam postupak bio do kraja transparentan, i kako bi imali i konkretne rezultate o stanju pacijenata. Budžet za prošlu godinu je iznosio oko 260 miliona, a potrošeno je oko 250 miliona dinara“, dodao je Matić.

O slanju pacijenata odlučuju komisije koje formira Ministar, a do sada je bilo angažovano preko 50 najboljih stručnjaka, na predlog konzilijuma ustanove u kojoj se leči pacijent.

“U donošenju odluka, kroz Komisije Fonda angažovano je do sada preko 50 naših najboljih stručnjaka, na čelu sa predsednikom Veća komisija, doktorom Vladom Vukomanovićem, koji su pokazali izuzetnu profesionalnost, savesnost I požrtvovanje u svom radu koji je zahtevao I donošenje najsloženijih odluka u kratkom vremenskom periodu“, navodi on.

Komisija nije odobrila tri zahteva za slanje u inostranstvo. Kako Matić navodi, reč je o dva slučaja u kojima je procenjeno da za te bolesti nisu iscrpljene mogućnosti lečenja u Srbiji, a u jednom slučaju, zbog toga što je Konzilijum predložio eksperimentalni vid lečenja.

“Na računu Budžetskog fonda sada ima na raspolaganju 105 miliona dinara. Nikada nismo bili u situaciji da se isprazni račun, tj. da se neki pacijent ne pošalje na lečenje zbog nedostatka sredstava u Fondu. Ako bi se pre kraja budžetske godine potrošila sva sredstva za nove pacijente, bila bi tražena dodatna sredstva iz budžetske rezerve“, navodi on.

Kako će preostali novac da bude utrošen, teško je planirati, smatra Matić.

"Svakodnevno se primaju zahtevi za lečenje, i komisije u vrlo kratkom roku donose odluke. Jednostavno, ne može se predvideti koliko će se i kakvih slučajeva prijaviti. Ali fond razpolaže sredstvima i ja bih ohrabrio i lekare da upoznaju roditelje pacijenata sa ovim mogućnostima lečenja, u slučaju da je procena konzilijuma da je neophodno lečenje u ustanovama van zemlje, a po pravilnicima RFZO to nije predviđeno. Onda se dokumentacija sa preporukom konzilijuma šalje Budžetskom fondu, čije je sedište u Ministarstvu Zdravlja Nemanjina 22-26, a svi podaci o procedurama i dosadašnjem radu mogu se videti na web sajtu www.fond.gov", naglašava Matić.

Nadzorni odbor Budžetskog fonda podržao je predloge Ministarstvu da se proširi spisak razloga zbog kojih se može odobriti slanje na lečenje i za „oboljenja čije lečenje u našim zdravstvenim ustanovama daje znatno lošije rezultate u odnosu na inostrane centre“.

"Predloženo je i formiranje liste prioritetnih zdravstvenih ustanovama u svetu, sa kojima je utvrđena uspešna saradnja sa ciljem efikasnije procedure upućivanja, lečenja i kontrole pacijenata. Prioritet takođe treba da bude da se, kad god je moguće, dovode lekari da u našimi institucijama izvode operacije i intervencije, kako bi se najefikasnije prenosilo znanje", naveo je on.

Nadzorni odbor kontroliše rad Budžetskog fonda, najracionalnije korišćenje sredstava.

Članovi odbora su Dejan Pantelić, Sandra Pavlović, Nataša Damnjanović, dr Radoje Simić, dr Radan Džodić i dr Siniša Dučić.

pošaljite komentar

Nema komentara