Evo na koje načine zarađuju digitalni radnici u Srbiji

FOTO: Max Pixel
  • 30.09.2018

  • 15:35

  • Tanjug

  • 0

Internet ne predstavlja samo izvor informisanja i zabave, već je i nezaobilazno sredstvo u obavljanju različitih poslova.

Procenjuje se da su radnici iz Srbije među najbrojnijima u online sferi rada, kako u Evropi, tako i u svetu.

Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu, nemaju drugi posao, ili zbog želje da zarade više. 

Takozvani digitalni rad obuhvata različite poslove - od dizajniranja, prevođenja, programiranja... U ovakve poslove uključuju se samostalno ili posredstvom platformi kao što su Freelancer i UpWork, ili aplikacija kao što je Uber. 

Jelena Šapić, istraživačica u Centru za istraživanje javnih politika koji je početkom godine započeo istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije koji su aktivni na globalnim platformama i njihovim potrebama u sferi radnih prava, rekla je da se procenje da se Srbija ubraja u prvih 20 zemalja u svetu po broju takvih radnika. 

Kako je rekla, njihov tačan broj se ne zna jer do sada nije bilo istraživanja o tome, a najčešće obavljaju poslove iz oblasti kreativne industrije, IT-a, pisanje i prevođenje tekstova, davanje časova jezika.. 

Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u "offline svetu", i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više. 

Kada je reč o zaradama, Šapić kaže da nekolicina online radnika zarađuje više, a da prosečan broj njih znatno manje, te da bi trebalo imati u vidu da je reč o bruto iznosima, što znači da u to nije uključeno plaćanje doprinosa za rad. 

Procene su, kaže, da će digitalni rad nastaviti sa rastom, ali i da se može očekivati i da kada ekonomija krene da beleži stabilan rast da veliki broj radnika pređe u "offline" sferu rada. 

"Dinamična je oblast, dosta ljudi se priključuje, ali i izlazi iz te sfere", kaže Šapićeva. 

Ona navodi i da ono što se možda ne vidi, a što bi trebalo imati u vidu je da taj rad nije lak, budući da nekad posao koji inače radi više osoba, na internetu radi samo jedna. 

Skoro polovina ispitanika u anketi rekla je da radi do 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU. 

Njena koleginica u Centru za istraživanje javnih politika Milica Skočajić kaže da su na digitalnim platformama, što se Srbije tiče, podjednako zastupljene i žene i muškarci, ali oni nekada uspevaju da budu aktivniji i samim tim zarade više. 

Što se tiče vrste poslova, u IT industriji više je muškaraca, dok su za žene više "rezervisani" poslovi poput pisanja, predvođenja, držanje časova jezika. U poslovima kakvi su dizajn, arhitektura pođednako su zastupljeni i pripadnici muškog i ženskog pola. Uglavnom je reč o ljudima starosti od 26 do 35 godina, koji imaju više obrazovanje. 

Kada je u pitanju motivacija i zašto se najčešće opredeljuju za takve poslove većina je u anketi rekla da je taj rad fleksibilniji i da mogu posao uklapati sa obavezama kod kuće. 

"Nekad je reč i o poslovima koji se ne mogu naći u Srbiji, a jedan od razloga koji takođe pominju je da ne žele da rade za drugog, već da budu odgovorni za svoje vreme, zaradu“, kaže Skočajić. 

Istraživanje koje će biti završeno u decembru do sada je pokazalo da 65, 8 odsto takozvanih "gig radnika" veruje da će "umreti na nogama" i ne vidi razog za plaćanje doprinosa, a 80 odsto njih ima niske prihode pa nema ni mogućnosti da to čini. Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju d.o.o.

pošaljite komentar

Nema komentara