Ružić: Saradnja Poverenika za informacije od javnog značaja sa ovom vlašću nije sjajna

  • 01.06.2018

  • 11:51

  • Nataša Stojanović

  • 0

Saradnja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa aktuelnom vlašću nije baš sjajna. Još uvek nismo dobili budžet i za sada se ne zna kako će se to rešiti, kaže za portal Nova ekonomija Nevena Ružić, pomoćnica generalnog sekretara pri kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Dodatni problem je i što je nedavno u Narodnoj skupštini odobren kadrovski plan Poverenika, ali u okviru sredstava.

"Pitanje je da li ćemo od Ministarstva finansija, kao izvršne vlasti, dobiti sredstva", priča naša sagovornica.

To otvara novo pitanje: da li je u redu da o finansiranju nezavisnog organa odlučuje isključivo organ izvršne vlasti, kao što je Ministarstvo finansija.

Kada je reč o saradnji u davanju podataka zabeležen je veliki broj primera olakog shvatanja nečije privatnosti i zaštite podataka o ličnosti.

"Na primer, imali smo ideju da se traži pristanak od lica u jednom Ministarstvu da daju svoje privatne telefone pri ulasku i da im se oni pregledaju. Dva Ministarstva nameravala su da potpišu neki sporazum da provere upotrebu, ili eventualno zloupotrebu korišćenja bolovanja radnika koji su zaposleni u firmi čiji je poslodavac privatno strano lice", priča i dodaje:

"Imali smo primer izgradnje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema bez da se razmislilo šta je sa tim naročito osetljivim podacima, ko može da im pristupi i kako to treba kontrolisati. Takvi primeri su i uvođenje elektronskog dnevnika u škole, senior kartica za penzionere, koja je uvedena, a da se ne zna kako se došlo do toga da već unapred imamo celu listu penzionera na teritoriji jednog grada i da kasnije neki drugi gradovi pomisle da je to dobra ideja da i oni tako nešto treba da imaju...".

Ovakav odnos  vlasti prema instituciji Poverenika nije ništa novo jer ni prethodne vlasti nisu bile idealne što se tiče toga. Zbog toga  ne može da kaže s kojom vlašću su najbolje, a s kojom najlošije sarađivali.

"Svaka vlast imala je nešto dobro i nešto loše. Na početku, kada je Poverenik izabran, u obrazloženju zakona je pisalo da finansijska sredstva nisu potrebna iako se ustanovljavala nova institucija i onda smo imali situaciju u kojoj se formira nova institucija, a šest meseci meseci nakon toga poverenik nije imao ni prostorije, ni pečat, ni platu. Tad je postojala politička volja da imamo zakon o slobodnom pristupu informacijama, instituciju poverenika, ali je problem bio u tome što se finansijska sredstva nisu  odobrila. Zatim smo imali situaciju da do 2008. godine nemamo dovoljan broj ljudi. Naime, na početku je bilo samo petoro ljudi koji su radili sve.  A onda 2009. godine kada dobijamo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti tu je samo sedmoro ljudi ukupno u službi Poverenika".

Kako kaže, tada je postojala politička volja da imamo zakon o slobodnom pristupu informacijama i instituciju poverenika, ali je problem bio u tome što se finansijska sredstva nisu odobrila. 

"Nijedna godina nije bila bez nekih turbulencija i bez nekih varnica sa izvršnom vlasti, što govori da nismo bili bliski ni sa jednom od njih", kaže ona.

Zanimljivo je da su političke partije raspoloženije za saradnju dok su opozicija, nego kada preuzmu vlast.

"Tako smo imali jako puno žalbi Srpske napredne stranke pre nego što su došli na vlast, a sada imamo dosta žalbi pokreta Dosta je bilo, Demokratske stranke, SRS-a'... Može se reći da skoro da nema nijedne stranke koja nija iznosila žalbe".

Na pitanje kolika je svest građana o tome da oni trebalo da kontrolišu vlast, a ne obrnuto, odgovara:

"To je nešto na čemu se uvek radi i od čega se nikad ne odustaje. I sam poverenik koristi sentencu da su ljudska prava  kao mišići - ako se ne koriste oni atrofiraju. I to jeste tako. Dokle god državne organe vlasti podsećamo da mi postojimo kao građani i da nama treba da polažu račun, oni će biti odgovorni. Onog momenta kad  zaboravimo na  njihovu primarnu ulogu  da budu servis građana, a ne vlast, onda se oni ponašaju bez dovoljno samokontrole".

Da građani prepoznaju i značaj institucije Poverenika vidi se po tome što ova institucija na mesečnom nivou beleži preko 1.500 poziva građana ili drugih pojedinaca koji zovu da pitaju na koji način mogu da ostvare svoja prava.

"Od osnivanja smo imali 65.000 predmeta. To je veliki broj. Imali smo čak 29.000 žalbi u slučajevima kada organi vlasti nisu omogućili ostvarivanje prava pojedincu na pristup informacijama bez obzira ko je on, pa čak i kada se radi o državnom organu. Od 2009. godine imali smo preko 6.000 nadzora u slučajevima u kojima je bilo sumnje da postoji neka nezakonita obrada podataka. Lep je osećaj da vas neko prepozna kao adresu koja možda može nešto da mu pomogne, ali to zapravo i nije dobro jer  govori da ostali mehanizmi ne funkcionišu. E to je ono što je problem", kaže sagovornika Nove ekonomije.

Sve pomenuto, ali i još mnogo toga vezanog za rad Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podatak o ličnosti, može se videti na multimedijalnoj izložbi "Razvoj i značaj institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti", koja je u ponedeljak otvorena u Narodnoj biblioteci Srbije i trajaće do 2. juna. Izložba se organizuje u okviru projekta koji Poverenik sprovodi, a na osnovu bilateralnog sporazuma između Kraljevine Norveške i Republike Srbije.

"Time na neki način okončavamo projekat koji smo započeli pre tri godine 2015. a posvećen je izgradnji kapaciteta institucije poverenika. Nije prvobitno bila planirana,već je bila zamišljena kao produžetak projekta. Naknadno  smo došli na tu ideju shvativši da nikada nismo imali prilike da na neki neposredan način građanima i pojedincima prikažemo kakav je to rad poverenika i čime se on konkretno bavi", kaže Nevena Ružić.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na izložbi i predmet o slučaju Savamala
Izložba u Narodnoj biblioteci Srbije ima različite sadržaje, uključujući i mogućnost da se neki predmeti koji su  bili od velikog interesa za javnost, i o kojima su mediji pisali  pregledaju i čitaju.
"Na primer, zahtev za pristupu informacijama u slučaju Savamale, ali i žalbe koje je Savet za borbu protiv korupcije podnosio povereniku od 2007. godine pa do danas. Tu se može videti da se Savet za borbu protiv korupcije, kao služba Vlade i te kako koristio pravom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što ujedno govori i da u nekim situacijama čak ni organi vlasti ne mogu da dođu do informacija od intersa za javnost. Mi smo od Saveta za borbu protiv korupcije primili nešto blizu 300 žalbi tokom ovih 11 godina postojanja Saveta", kaže Nevena Ružić i dodaje da se na izložbi može videti i 17 nagrada koje je poverenik dobio od uspostavljanja institucije, što to je jedan impozantan broj, idealan slučaj saradnje s Poverenikom i mnogo toga.


pošaljite komentar

Nema komentara