Zeliger: Nemačke firme našle su pouzdanog partnera u zemljama Zapadnog Balkana

  • 26.06.2018

  • 14:28

  • DW

  • 0

Roland Zeliger FOTO:N1

Nemačke firme stalno su u potrazi sa kvalitetnim dobavljačima. Prednost Srbije je u blizini, dobrom mentalitetu i dobrim uslovima rada, kaže za DW predsednik Nemačko-srpske privredne komore Ronald Zelinger.

DW: U Frankfurtu je održana četvrta po redu Inicijativa za pronalaženje dobavljača sa područja Zapadnog Balkana. S kojim očekivanjima ste Vi, gospodine Zeliger, kao predsednik Nemačko-srpske privredne komore, došli u Frankfurt?

Ronald Zeliger: Imamo dobra zajednička iskustva sa poslednje tri godišnje konferencije u Minhenu, Dortmundu i Beogradu. A i ove godine sada u Frankfurtu. Nemačke firme obavile su ovde u proseku svaka po 20 razgovora sa dobavljačima sa Zapadnog Balkana, a svaki dobavljač razgovarao je sa po tri do pet nemačkih firmi. Obrt dogovoren na ovim konferencijama svake godine se udvostruči u odnosu na prethodnu. Mislim da je ovo što se ovde dešava veoma važno. Imamo konkretne rezultate, dakle ugovore koji obezbeđuju poslove u budućnosti. Približavanje, razumevanje i zajednička kooperacija firmi sa Zapadnog Balkana i iz Nemačke ima za rezultat stvaranje osećaja za kvalitet, ali i dobrom reputacijom naših partnera – firmi iz Srbije i sa Zapadnog Balkana. To doprinosi daljem sklapanju poslova.

Šta nemačke firme privlači u Srbiji, odnosno u zemljama Zapadnog Balkana?

Da budem iskren, ništa ih ne privlači. Ali pronašli su taj region kao područje sa kvalifikovanim, disciplinovanim i zaista pouzdanim partnerima. Nemačke firme, kao i druga evropska preduzeća, stalno su u potrazi sa kvalitetnim dobavljačima. Prednost Zapadnog Balkana i Srbije je u blizini, koja je evidentna, u dobrom mentalitetu i dobrim mogućnostima za rad. To se proširilo među nemačkim preduzetnicima. Interesovanje je veliko i to će i dalje biti tako.

Znači li to da se deo nemačkih firmi povlači iz Kine, odnosno iz Rusije zbog sankcija, ali i iz Turske zbog političkih razmirica?

U konačnici, preduzetnike isključivo interesuje cena proizvoda po komadu. Shvatili su da Kina nije tako povoljna kao što je ranije bila. Ciklusi porudžbina proizvoda sve su kraći. Logistika je tu veoma važna i naravno da je razlika kada robu transportujete sa 10.000 ili sa hiljadu kilometara udaljenosti. Zapadni Balkan ide u korak sa Srbijom u pogledu atraktivnih troškova proizvodnje. Naravno, mogu da govorim samo iz svoje perspektive. Mi smo u Srbiji veoma prisutni, a troškovi proizvodnje su nešto što nas čini srećnim.

Kakva je, nezavisno od troškova proizvodnje, poslovna klima u Srbiji? Srbija se i u pogledu obrazovanja ugledala na Nemačku i polako uvodi dualni sistem obrazovanja.

Nemačko-srpska privredna komora, zajedno sa drugim partnerima, zalagala se za uvođenje dualnog sistema. To jeste početak, ali ima mnogo pozitivnih i uspešnih primera. Poslovna klima u Srbiji je generalno veoma dobra. Politika u Srbiji prijateljski je nastrojena prema stranim preduzetnicima. Još uvek imamo problema koje moramo da rešavamo i to su isti oni problemi koji se vide u procesu političkog približavanja regiona Evropskoj uniji, ali strane firme tamo po pravilu imaju osobu kojoj mogu da se obrate i većinu problema mogu dobro da reše.

Gde vidite najveće probleme? Gde (cipela) još uvek žulja?

U velikim političkim temama, kao što je vladavina zakona, kompletno zakonodavstvo ili pravni sistem. Još uvek postoji kompleksna birokratija i sigurno je da je borba protiv korupcije nešto u šta bi te zemlje mogle više da investiraju. To bi bilo dobro za firme. Preduzeća vole niske cene, ali mrze rizik. To je nešto na čemu bi sve zemlje Zapadnog Balkana morale da porade, ali to mora biti pokrenuto sa političkog nivoa.

Šta prema Vašem mišljenju realno može da se uradi kako bi došlo do poboljšanja?

Čuda su u malim koracima, ne mora mnogo toga da se promeni. Problemima se mora baviti sukcesivno. Ruke evropskih partnera ispružene su u pravcu Srbije, podrška je tu. Korak po korak bi moralo da dođe do procesa s jasnim ciljem – da se ti problemi rešavaju. Spremnost i volja iskazanim rečima su tu – ali ne dešava se ništa više od toga.

Šta mislite o ideji carinske unije?

Smatram da je ta ideja veoma zanimljiva. Za nas preduzetnike su carinske prepreke veliki nedostatak za saradnju između tih zemalja. Pritom, carinska unija nije zamišljena kao zamena za EU, ona u osnovi samo olakšava poslovanje u okviru zemalja jugoistočne Evrope. To je nešto što bi onda tako, u celini, moglo da pređe u EU. Zato sam prema ideji carinske unije otvoren i podržavam je.

pošaljite komentar

Nema komentara