Čak 56 odsto žena diskriminisano tokom zapošljavanja, a skoro 80 odsto njih na radnom mestu

  • 11.03.2017

  • 10:55

  • 0

Na Fakultetu političkih nauka u petak je  održana javna debata na temu Položaj žena na tržištu rada, koju su organizovali Alumni mreža Akademije dijaloga za mlade žene u saradnji sa Fakultetom političkih nauka, Univerzitet u Beogradu. D

Povod za održavanje tribine je bio obeležavanje Međunarodnog dan žena. Osmog marta 1908. godine, 15.000 žena marširalo je Njujorkom tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. 

Na tribini se razgovaralo o tome u kakvom su danas položaju žene na tržistu rada, kakva su njihova prava, koje institucije ih štite, kakav je položaj dvostruko marginalizovanih pripadnica manjinskih grupa.

Profesorka Univerziteta u Nišu i bivša Poverenica za ravnopravnost, Nevena Petrušić, naglasila je da, iako je tema tribine izuzetno bitna, još je bitnije to što su se na istom mestu našle devojke iz Prištine i Beograda, naslednice učesnica inicijative Follow Us, koju čine poznate žene iz Beograda i Prištine.

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (IOL), pokušao je da odgovori na pitanje koliko godina mladi i posebno mlade žene provedu na tržištu rada dok ne pronađu svoj prvi stabilan posao i zašto predstavljajući rezultate istraživanja koje je IOL sproveo. 

"Veštine koje žene stiču uglavnom se nalaze u domenu društvenih nauka i to treba imati na umu jer ih to čini teže zapošljivom kategorijom u odnosu na mlade muškarce koji u dosta većem broju završavaju ETF ili fakultet u domenu informacionih tehnologija. To nije loše samo po sebi, ali ima veliki uticaj jer veštine koje stiču dovode do toga da se sve više oslanjaju na državu"

Dr Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije govorila je o diskriminaciji žena na tržištu rada. 

"Od ukupnog broja ispitanica koje smo obuhvatili istraživanjem, 61 procenat bio je izložen nekoj vrsti diskriminacije, s tim što je 56 bilo diskriminisano tokom zapošljavanja, a skoro 80 procenata na radnom mestu. Najčešći vidovi diskriminacije kod zasnivanja radnog odnosa predstavljaju pitanja iz domena privatnog života (brak, deca), pitanje fizičkog izgleda, nepovoljniji tretman u odnosu na muškarce, trudnoća i materinstvo, pod pretpostavkom da će češće koristiti bolovanje ako imaju ili planiraju decu, i očekivanja u pogledu seksualnog odnosa", navodi.

Uslovi rada, seksualno nasilje, trudnoća i materinstvo, zarade i napredovanje problemi su sa kojima se žene susreću na radnom mestu. 

Tri žene su čak i silovane na svom radnom mestu, dok su najugroženije razvedene i neudate žene, dakle, žene koje ili nemaju ili bar ne žive sa svojim partnerima.

Vesna Bajić, predstavnica sindikata UGS Nezavisnost, rekla je da ne postoji rodna statistika sindikata, već se samo pretpostavlja da je učešće žena jednako procentu zaposlenosti žena u odnosu na muškarce (45 u odnosu na 55%). 

"Ono što definiše položaj žena na tržištu rada jeste, nažalost, jedina biološka razlika između muškaraca i žena – mogućnost rađanja. Kada odluče da postanu majke, one bivaju isključene sa tržišta rada. To se vidi i po takozvanoj fleksibilizaciji rada jer su 10 puta češće zaposlene na određeno vreme nego na neodređeno, čak i kada nema realnog razloga za to, a samo 7% žena je u stanju da zaista iskoristi porodiljsko odsustvo", rekla je.

Zorana Antonijević, predstavnica Misije OEBS-a, govorila je o dvostruko marginalizovanim grupama.

"Sve ove probleme koje smo čuli danas pomnožite sa 10, pomnožite sa 100, i dobićete položaj Romkinja, invalitkinja, starih žena, starih žena na selu... i tek onda na sve to dodajte položaj na tržištu rada. Namerno nisam donela nikakvu statistiku jer su sve ove žene za statistiku nevidljive baš kao i u životu", rekla je Antonijević.

pošaljite komentar

Nema komentara