Evro danas puni 16 godina

Tačno u ponoć 1. januara 2002. godine, gotovo 20.000 ljudi okupilo se u blizini institucija Evropske unije u Briselu kako bi proslavili uvođenje evra.

Evro danas puni 16 godina, a 2002. godine, uz spektakularan vatromet slavilo se uvođenje papirnih novčanica i kovanica evra u 12 evropskih zemalja.

Upravo ovaj događaj mnogi smatraju važnim korakom na putu ka evropskoj političkoj integraciji. 

„Evro je pobeda za Evropu. Posle jednog veka razaranja, ratova i nevolja, naš kontinent konačno potvrđuje svoj identitet i moć u miru, jedinstvu i stabilnosti „, izjavio je tada francuski predsednik Žak Širak. 

Šesnaest godina kasnije, EU je bila svedok njenom prvom aktu dezintegracije, uz glasanje Britanije da napusti organizaciju. 

Usled sve više problema, evro, koji je najavljivan kao moćan agen koji će vezati evropske nacije, sada se sve više zanemaruje kao korozivni deo solidarnosti koja je osnova evropskog projekta. 

Ostaje popularan jedino u zemljama koje ga koriste, prema izveštaju Eurobarometra, dok se van evrozone posmatra prilično negativno. Evro je posebno popularan u Irskoj, uz podršku jedinstvene valute sa 85 procenata, pa su tako jedino iza Luksemburga. 

Međutim, i podrška među Evropljanima je sve manja i opada, kao i broj građana EU koji kažu da su optimisti u kada je reč o budućnosti zajedničke valute, pa je procenat od 70 odsto pre deset godina, danas pao na samo 50 odsto. 

Ovaj nedostatak poverenja se odražava u smirivanju ambicija u evropskim institucijama, gde sada malo očekuje značajniju dalju političku integraciju. U Briselu se vlast preusmerila iz Evropske komisije u Evropski savet, gde nacionalni lideri sprovode međuvladinu agendu. 

Veći deo ovog gubitka poverenja je rezultat višestrukih kriza koje su protekle godine potresale evrozonu, jer erozija solidarnosti u jednoj političkoj oblasti prelazi u druge, pa se tako pomera fokus, koji je sada najviše na migracionoj krizi.

Grafički simbol evra „€“ izveden je iz grčkog slova epsilon i označava prvo slovo reči Evropa, a dve paralelne linije trebalo bi da simbolizuju stabilnost jedinstvenog evropskog novca. Kovanice u svim zemljama imaju isto lice, ali je naličje dizajnirano u svakoj zemlji drugačije. Tako se na primer Austrija opredelila za Mocarta, a Irska za keltsku harfu. Sa druge strane, papirne novčanice evra nikada ne prikazuju ljude ili stvarna mesta, već samo ilustracije fiktivne arhitekture.