Miklja: Beograd je bio prohodniji u vreme rata

Retko ko se bavi izračunavanjem koliko košta sav taj saobraćajni haos, potrošnja benzina, nerava, kašnjenje na posao, sigurno sve to ima cenu koja nije mala, iako vlasti o tome ne govore, smatra novinar i pisac Dušan Miklja.

Gostujući u prelistavanju štampe u Novom danu, on je izjavio da se obično uoči izbora neverovatno umnožavaju radovi, ali nikada u ovom obimu i na ovako haotičan način.

„Meni se čini da su svi radovi priređeni da bi se stvorio utisak velikog rada, ali nisam siguran da su u pravu, građani sve teže to podnose i sve počinje da liči na zlostavljanje. Beograd je bio prohodniji u vreme rata nego sada, a to zaista zvuči paradoksalno“, izjavio je Miklja.

Dodao je da smatra da će se vlast odlučiti za izbore.

„Možda ću pogrešiti, ali verujem da su sve odluke koje treba da se saopšte već donete, a održavanje napetosti je nepotrebno, ali partijski vrlo poželjno. Ako vi odluku koja je poznata odlažete, to znači da posmatrate partijski a ne opštenacionalni interes“, smatra on.

Miklja kaže da čak i priređivači izbora priznaju da izbori nisu potrebni i da postoje važnije stvari, ali dodaje da je to kao režiranje filma i da je „sada ponuđena briga hoće li biti izbora i ko će biti kandidati“.

„To je za mene, kao i mnogo šta u ovoj zemlji predmet manipulacije“, kaže on.

Smatra da je priča o senior karticama postala „sredstvo stvaranja utiska“.

„Vest o jednokratnoj pomoći, epohalnoj, mitskoj pomoći od 5000 dinara, danima se ponavljala, a to se radi samo kada je reč o nekim planetarnim pojavama. Tako često ponavljanje te vesti, po mom mišljenju, oduzelo je karakter saopštavanja, a postalo sredstvo stvaranja utiska“, ističe Miklja.

Socijalne kartice su zavođenje penzionera

Dodaje da su senior kartice, socijalne kartice i jednokratna pomoć „zavođenje penzionera“.

„Preovladala je reč povećanje, iako je to samo vraćanje nečega što je oteto. Niko nije pitao penzionere da li će se toga odreći“, kaže gost Novog dana.

Komentarišući američkog predsednika Donalda Trampa, Miklja je rekao da mu se čini da se sve više predstavlja kao populistički vođa.

„Možda grešim, ali sve više se predstavlja kao populistički vođa, nije odoleo nečemu što ga održava na vlasti. On je i izbore dobio tako što se udvarao građanima temama koje ih najviše tište“, smatra Miklja i dodaje da je moguće da je Rusima, iz mnogo razloga, bio „draži Tramp nego Klintonova“.

O susretu američkog predsednika Donalda Trampa i severnokorejskog vođe Kim Džong Una kaže da bi to bio „nadrealistički sadržaj i prizor, ali da bi se, ukoliko bi se razgovor svodio na pragmatične teme, možda i dogovorili“.

Susret s Putinom nije od velikog značaja

Za susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kaže da ne misli da će biti od velikog značaja.

„Ne mislim da će to išta promeniti u politici, reč je o zbrajanju susreta koji se mogu iskoristiti na ovaj ili onaj način, čak i u izbornoj kampanji“, kaže on.

Miklja kaže da je „zavodljivost“ vlasti opsesivne prirode i vrsta zavisnosti.

„Zavodljivost vlasti je opsesivne prirode, ravna je zavisnosti od droge, kocke, pića, a ispoljava se u mnogim primerima. I sami smo svedoci da su mnogi ljudi na vlasti mogli imati mnogo lepši život, a nikako nisu hteli sebe da odvoje od toga, ali nisu odoleli tom poroku, zato i kažem da je to zavisnost“, smatra on.

„Retko ko se dobrovoljno odrekne vlasti, čitave gomile ljudi bezglavo jurišaju, čak i prema maloj vlasti, poput predsednika kućnog saveta“, ističe Miklja i dodaje da „postoji žal za vlašću i kad odete sa nje, kao piloti koji dugo lete, pa kad odu u penziju mole da još jednom provozaju avion“.