Prostran: Jeftin hleb nije odraz visokog standarda

Velika potrošnja hleba i njegova niska cena nisu odraz visokog standarda, ali kako je to jedna od najvrednijih, kultnih namirnica, preko njega se obično prelamaju i socijalna i politička pitanja, izjavio je agroekonomista Milan Prostran.

„Tačno je da se kod nas poslednjih godina održava niska cena, ali treba imati u vidu da se to odnosi samo na jednu vrstu hleba, koju prema Uredbi pekare moraju da isporuče u količini od najmanje 30 odsto od ukupne proizvodnje“, rekao je Prostran.

Uz to, dodao je, i poslednjih godina cena pšenice na svetskim berzama je u padu, pa se sa doskorašnjih 27 do 28 dinara za kilogram, ove sezone održava na tek 18 dinara.

„To omogućava i državi da obezbedi nisku cenu hleba. Proteinski izvori poput mesa ili mleka manje su dostupni stanovništvu Srbije zbog niske kupovne moći, i tu je, održavajući samo socijalni mir, država pala na ispitu“, ocenio je Prostran.

Cena hleba, osnovne namirnice u Srbiji, regulisana je još oktobra 2010. Podaci pokazuju da prosečna porodica u Srbiji za hranu izdvaja 34,5 odsto ukupnog prihoda, dok je prosek zemalja EU tek 12,2 odsto.

Danas podseća da je prosečna potrošnja hleba u Srbiji 117 kilograma po članu domaćinstva, dok u susednoj Hrvatskoj, za nas po standardu i prehrambenim navikama najpribližnijoj zemlji EU, iznosi 61,3 kilograma po osobi.

U drugim zemljama EU godišnje se potroši od 30 do 40 kilograma hleba po članu domaćinstva.

Sličan je odnos i kada je meso u pitanju, pa prosečna srpska porodica po članu godišnje potroši 41,3 kilograma, dok se u EU, kao i u Hrvatskoj potroši oko 20 kilograma više.

Ilustracija siromaštva je i potrošnja mleka, koje kod nas opada i prema poslednjim statističkim podacima iznosi 49,4 litara po članu, u Hrvatskoj dostiže 66,2 dok je prosek u EU 90 litara.