Sporan sistem podele plata u državnom sektoru

  • 02.06.2018

  • 17:25

  • BETA

  • 0

Sistem plata u državnom sektoru Srbije i dalje je previše komplikovan, neobjektivan i neretko su razlike u platama za ista zanimanja i radno mesto 70 odsto, ukazao je danas Fiskalni savet. Fiskalni savet je preporučio da plate u državnim službama 2019. godine budu uvećane od pet od šest odsto.


Istraživanje Fiskalnog saveta je pokazalo i da je višegodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala ionako lošu strukturu zaposlenosti.


Paušalna povećanja plata u delovima javnog sektora prosveti, zdravstvu, službama bezbednosti i administraciji, dodatno su, saopštio jue Savet, uvećala neuredjenost sistema zarada.


"Zarade se utvrdjuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata", naveo je Savet u analizi "Zarade u državnom sektoru: Stanje i smernice za reformu".


Plate u državnom sektoru utvrdjuju se na osnovu dugačke liste sektorskih zakona i vladinih uredbi i zaključaka; formirane su 23 različite osnovice; više je od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu.


"Promene ovih elemenata najčešće se sprovode arbitrarno, uvećanje plata prevazilazi mogućnosti privrede da ih finansira, i neopravdano se favorizuju pojedini sektori zbog čega su narušeni odnosi izmedju zarada u raznim delovima državnog sektora i unutar njih", upozorio je Fiskalni savet i preporučio sveobuhvatnu reforma sistema zarada i zaposlenosti državnoj službi.


Ocenjeno je da uredjen sistem zarada i adekvatan broj zaposlenih stručnihradnika predstavljaju temelj fiskalne održivosti i moderne i efikasne države. To je Vlada prepoznala i te reforme stavila visoko na listi prioriteta na početku fiskalne konsolidacije 2015-2017. godine, ali su, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci uglavnom izostali.


"Samostalni savetnik u državnoj upravi ima, na primer, istu neto zaradu kao univerzitetski profesori na pojedinim fakultetima, pa je upravljanje tako kompleksnim i neuredjenim sistemom izuzetno teško, njegova kontrola gotovo je nemoguća, a dalje odlaganje reforme u ovoj oblasti predstavlja i izražen fiskalni rizik", naveo je Savet.


Osnovna preporuka Saveta za trajno uredjenje sistema zarada i zaposlenosti u Srbiji je da ukupno godišnje nominalno povećanje zarada u "opštoj državi" mora da bude zakonski ograničeno na ispod stope rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).


"Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, rashodi za zaposlene u opštoj državi su u 2017. smanjeni na načelno održivih 9,5 odsto BDP-a, što je približno prosek Centralne i Istočne Evrope i sada je primarni zadatak da se ovi budžetski izdaci očuvaju na tom nivou", naglašeno je u analizi Fiskalnog saveta.


Ukazano je da je prosečna zarada zaposlenih u državnom sektoru Srbije veća u odnosu na privatni sektor za gotovo 19 odsto, a u pojedim slučajevima i više od toga, a ta razlika se može samo delimično objasniti boljom obrazovnom strukturom zaposlenih.


Dobrim delom, smatra Fiskalni savet, to je posledica povlašćenog tretmana zaposlenih u državnom sektoru, uz sve druge pogodnosti, poput veće sigurnosti radnog mesta.


Svi zaposleni u "opštoj državi" trebalo bi, kako se navodi u studiji, da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama, a ne da se posebnim sektorskim propisima veće privilegije daju samo odredjenim grupama, kao na primer, previsoke prosečne zarade u MUP-u i manje zarade zaposlenih u zdravstvu.


Po proceni Fiskalnog saveta, odgovarajući odnos izmedju najniže i najveće osnovne zarade zaposlenih u opštoj državi trebalo bi da iznosi 1:12 po ugledu na evropske zemlje, a da za isti rad budu i jednake plate.


"Prelazak na ovaj raspon bi u Srbiji, na prvi pogled, značio povećanje raspona zarada u odnosu na trenutno zakonsko rešenje 1:7,5, medjutim, trebalo bi imati u vidu da u sadašnjem sistemu zarada već postoje brojni i netransparentni izuzeci iz postojećih pravila, pa su kod plata sudija rasponi veći i preko 12 puta", naveo je Fiskalni savet.


Analiza tog nezavisnog tela je pokazala da pozitivni ekonomski trendovi omogućavaju 2019. godine povećanje zarada u "opštoj državi" od pet do šest odsto.


"Pošto je zarada u zdravstvu potcenjena, a precenjena je u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), ekonomski je opravdano i pravično da u okviru ukupnog povećanja zarada od pet do šest odsto plate u zdravstvu porastu sedam odsto, u prosveti šest, a u MUP-u za dva do tri odsto", naveo je Savet.


Kada se tokom 2019. napravi sveobuhvatni katalog radnih mesta sa objektivnim koeficijentima zarada za svako državno radno mesto što postoji u većem broju zemalja Srednje i Istočne Evrope, omogućiće se, procenio je Fiskalni savet, pravično, nelinearno povećanje zarada od 2020. godine na nivou pojedinačnih radnih mesta.

pošaljite komentar

Nema komentara