Trivan: Od zelenih taksi u državni budžet više od 12 milijardi dinara

  • 18.04.2018

  • 08:24

  • B92

  • 0

Prihodi od naplate ekoloških taksi i naknada mogli bi da budu oko 30% veći ako bi ih plaćale sve firme u Srbiji koje prave otpad ili zagađuju životnu sredinu.

To procenjuje ministar životne sredine Goran Trivan koji očekuje da se ove godine, zbog većeg obuhvata, od zelenih taksi u državni budžet slije više od 12 milijardi dinara.

Najavljuje da će biti pojačan rad inspekcije, ali i povećan broj prekršajnih prijava za nesavesna preduzeća i ističe da svako ko je obveznik ekoloških taksi i naknada mora da ih plaća. 

Trivan je za Tanjug rekao da se prošle godine u budžet Srbije slilo oko 10,8 milijardi dinara, ali da postoji određen broj obveznika koji nije platio zelenu taksu, te da je zato naplata bila, kaže, za milijardu dinara manja. 

Ministar je rekao da prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, oko 11.600 firmi su obveznici plaćanja ekološke takse i nakande, ali veruje da ih je na terenu mnogo više. 

Podseća da je obaveza firme da se sama prijavi Agenciji za zaštitu životne sredine ukoliko "generiše otpad ili zagađuje životnu sredinu". 

"Mi očigledno ne možemo da se oslonimo samo na to da se oni savesno prijavljuju našoj agenciji te ćemo morati da primenimo druge instrumente", kaže Trivan navodeći inspekciju, ali i prekršajne prijave. 

Upitan koji procenat obveznika nije platio ekološku taksu i naknadu, Trivan kaže da je to teško reći jer se ne zna tačan broj firmi koje se nisu ni prijavile kao obveznici, odnosno, broj firmi koje inspekcija nije uspela da identifikuje kao obveznike. 

"Na tome mora vrlo temeljno da se radi. Jedan od najvažnjih administrativnih poslova jeste u tome. Procenjujem da oko 30 odsto može da bude više prihoda ako zaista budemo napravili kompletan obuhvat", rekao je Trivan. 

Za sada, navodi ministar, nije u planu povećanje visine taksi i naknada koja se plaća za zaštitu životne sredine i za zagađivanje životne sredine, ali ističe da obuhvat firmi koje podležu toj zakonskoj obavezi mora biti povećan. 

Beograda je, kaže, u vreme dok je on bi gradski sekretar za zastitu životne sredine, uspeo da od 550 do 600 miliona dinara naplaćenih taksi, tu cifru podigne na blizu dve milijarde dinara, i to, kako kaže, bez povećanja taksi. 

"To se mora desiti i na nivou Srbije. To znači da obuhvat mora da bude veći, da se mora poštovati zakon i da svako ko je obveznik ekoloških taksi i naknada mora da ih plaća", poručuje Trivan. 

Ministar kaže da novac od naplate zelenih taksi ide u budžet Srbije i da bi trebalo da se u skladu sa zakonom potroši namenski. Zeleni fond, rekao je Trivan, do protekle godine nije funkcionisao, ali se ta situacija promenila jer postoji posebno Ministarstvo zaštite životne sredine. 

"Želim da sav novca koji se prikuplja od ekoloških taksi i naknada zapravo završi u našem zelenom fondu", rekao je Trivan. 

Očekuje da će od naredne godine imati više razumevanja Ministarstva finansija kako bi se omogućilo da resorno ministarstvo raspolaže pretežnim delom novca od zelenih taksi. To bi, ističe, omogućilo da se finansiraju projekti koji su neopohodni za poboljšanje životne sredine, odnosno projekti vezani za na primer zaštićena prirodna dobra i gašenje kotlarnica. 

"To će biti jedan od presudnih koraka da bismo bili uspešni u ovome što radimo", zaključio je ministar. 

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, najmanja taksa za zagađenje naplaćena u prethodnoj godini za 2016. iznosila je 55 pare, po prijavi firme Hammercom.d.o.o. koja je uvezla 0,02 kilograma sijalica po ceni od 24 dinara po kilogramu, dok je najveću naknadu za zagađenje platio EPS, ogranak "Kostolac" i to oko 3,1 milijardu dinara. 

Po Zakonu o upravljanju otpadom i uredbama, proizvođači i uvoznici proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada obavezni da do kraja marta tekuće godine prijave Agenciji za zaštitu životne sredine količine tih proizvoda iz prethodne godine. Agenciju za zaštitu životne sredine je do 13. aprila ove godine obavestilo 5.723 preduzeća iz Sbije o proizvodima koji posle upotrebe postaju otpad, kao što su akumulatori i baterije, gume, proizvodi koji sadrže azbest, vozila, električni i elektronski proizvodi, ulja i kese. 

Agencija je na osnovu podataka sa carine poslala 5.564 obaveštenja preduzećima, koja su uvozila proizvode koji nakon upotrebe postaju otpad, a koja još nisu ispunila svoju obavezu da dostave podatke. Od tog broja, 2.484 dopisa Agencija je poslala preduzecima na teritoriji grada Beograda

pošaljite komentar

Nema komentara