Lobiranje nije korumpiranje

Lobiranje u Briselu je sastavni deo procesa odlučivanja. Konsultacije sa civilnim društvom se organizuju za svaki evropski dokument. U ovom kontekstu, najveća greška koju lobista može da uradi jeste da misli da bi korupcija pomogla u donošenju odluka i omogućila mu komparativnu prednost.

Integrisanje civilnog društva u proces donošenja odluka u  Evropskoj uniji  

Uprkos inherentnim teškoćama u stvaranju konsenzusa, Evropska unija je glavni centar za donošenje regulatornih i legislativnih odluka u Evropi, sa 2.500 zakona i odredbi koje se složenim procesom donose svake godine.

Svi zakonodavni tekstovi su rezultat pristupa koji se sastoji iz tri faze:  

• Faza kreiranja nacrta, kada Evropska komisija priprema nacrt zakonodavnog akta, ili vrši izmene u postojećim zakonodavnim aktima;
• Faza usvajanja, kada kolegislatori (Evropski parlament i Savet ministara) usvajaju predlog komisije putem redovne legislativne procedure nakon vršenja svih neophodnih izmena;
• Faza implementacije, kada različite institucije rade zajedno i, prolazeći kroz složene procedure, usvajaju dokumenta. Ovo se odnosi i na sve tekstove o primeni tehničkih mera: menadžment poljoprivrednih tržišta, norme i standard, sve što se odnosi na organizaciju unutrašnjeg tržišta.  

U svakoj od ovih faza procesa donošenja odluka, lobisti rade kako bi odbranili svoje interese pred institucijama. Ko su ovi sveprisutni lobiji u Evropskoj uniji?

Termin „lobi” opisuje jednu široku grupu, uključujući trgovinske asocijacije, grupe za zaštitu životne sredine, poljoprivredne unije, grupacije potrošača, privatne firme i sindikate. Zajednički cilj ovih grupa je predstavljanje dela evropskog građanstva i ekonomije na nivou Evropske unije, koji zajedno konstituišu civilno društvo.

Kroz različite sporazume, institucuje Evropske unije su omogućile selektivan proces participacije u samom središtu procesa donošenja odluka.  Ovaj proces nema ništa sa sramnim primerima korupcije i podmićivanja koji su se pojavljivali na nacionalnom nivou. U velikoj meri suprotno, za Evropsku uniju lobiranje je veoma vredno oruđe za uključenje građana u demokratski proces odlučivanja.

Organizacije koje predstavljaju lobiji u Briselu obezbeđuju vrednu ekspertizu  koja je potrebna institucijama kako bi se donele odluke na osnovu raspoloživih informacija o sve više tehničkih pitanja. Državnim službenicima je potrebna ova ekspertiza koliko je i lobijima potreban pristup institucijama kako bi izneli svoje argumente. Ovo omogućava dijalog između institucija i civilnog društva u različitim fazama procesa donošenja odluka kako bi se predvidele prepreke u implemetaciji i kreirao konačan zakonodavni akt visokog kvaliteta i legitimiteta.

Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“