Uporedna analiza poslovanja srpske privrede u 2013. godini

Gubitak javnih preduzeća dva puta veći od gubitka cele privrede

U 2013. godini gubitak javnih preduzeća iznosio je 51 milijardu dinara, naspram 23 milijarde gubitka celokupne privrede. Dok je u ukupnoj privredi smanjen broj zaposlenih za više od 18.000, u javnom preduzećima dodatno je zaposleno oko 1.200 ljudi u 2013. godini


Javna preduzeća, njih 510 koliko je Agenciji za privredne registre podnelo završne finansijske izveštaje, završilo je 2013. godinu sa gubitkom od 50,65 milijardi dinara, što je 2,2 puta više od ukupnog gubitka privrednih društava. Tako su javna preduzeća i prošle godine dala najveći negativan doprinos gubitku ukupne privrede, koji je iznosio 23,1 milijardu dinara. Pri tome je negativan rezultat javnih preduzeća u iznosu od 50,65 milijardi dinara niži za 6,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su gubici javnih preduzeća iznosili čak 54,5 milijardi dinara.

Kao i ukupna privreda, javna preduzeća su ostvarila poslovni dobitak od 20 milijardi dinara, ali gubitak javnih preduzeća je pre svega opredelio ostali gubitak od 67 milijardi dinara, kao posledica velikih otpisa potraživanja.

Sektor javnih preduzeća ostaje jedan od najbitnijih za rezultate cele srpske privrede, budući da je u javnim preduzećima angažovano 13,6 odsto ukupnih sredstava i 19,3 odsto ukupnog kapitala. Međutim, u javnim preduzećima je akumulirano i čak 10,4 odsto kumuliranih gubitaka celokupne privrede.

Od 2008. godine privredna društva kontinuirano smanjuju broj zaposlenih, a tako je bilo i u 2013. godini, kada je smanjen broj radnika za 18.970. Međutim, u istom periodu, u javnim preduzećima je povećan broj zaposlenih za 1.248 ljudi, pa su javna preduzeća 2013. godinu završila sa 98.182 radnika.

Nasuprot trendu prisutnom kod većine privrednih društava, javna preduzeća u 2013. godini ostvarila su ukupne prihode veće nego prethodne godine za 7,5 odsto, u iznosu od 528,1 milijardu dinara. Rashodi su takođe rasli, ali nešto sporije od prihoda, pa je međugodišnji rast ukupnih rashoda iznosio šest odsto i u ukupnom iznosu dostigli su 578 milijardi dinara. Doprinos javnih preduzeća u ostvarivanju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda privrede u 2013. godini u odnosu na 2012. blago je uvećan sa 5,6 odsto na 6,1 odsto kod prihoda i sa 6,2 odsto na 6,7 odsto kod rashoda.

U poređenju sa prethodnom godinom,  kapital javnih preduzeća je tek neznatno povećan (0,6 odsto).
Uprkos rastu prihoda bržem od rasta rashoda, od svih sektora privrede najveći rast kumuliranih gubitaka i prošle godine imala su javna preduzeća. Slično kao i 2012. godine, kumulirani gubici su uvećani za 22,1 odsto, a u apsolutnom iznosu kumulirani gubici javnih preduzeća dostigli su čak 297,3 milijarde dinara i iznose desetinu ukupnih kumuliranih gubitaka cele privrede.


Firme u restrukturiranju

Osim javnih preduzeća, značajan doprinos negativnom rezultatu privrede dala su i preduzeća u restrukturiranju koja se nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju. Specifičan segment srpske privrede čini ovih 150 preduzeća nad kojima je pokrenut postupak restrukturiranja u cilju njihovog osposobljavanja za uspešnu privatizaciju, mada kod nekih ovaj postupak traje i više od 10 godina. Najviše ih ima u sektorima prerađivačke industrije i poljoprivrede, šumarstvu i ribarstvu. Ova društva su poslovala sa gubitkom od 48 milijardi dinara, što je dvostruko više od gubitka ostvarenog na nivou ukupne privrede. Ova preduzeća faktički nemaju više sopstveni kapital, jer je njihovo poslovanje sa više od četiri petine finansirano iz pozajmljenih izvora, a nedostajalo je još 269 milijardi dinara dugoročnog kapitala za finansiranje stalne imovine i zaliha.


Slika celokupne privrede u 2013.

Osim u 2011. godini, tokom gotovo čitavog kriznog perioda koji je počeo posle 2007. godine, srpska privreda je poslovala sa gubitkom. Ovaj negativan trend nastavljen je i u 2013. godini, ali relativno dobra vest je što su ti gubici značajno manji u poređenju sa prethodnim periodom. Iskazani gubici su, iz godine u godinu, smanjivali sopstvene izvore finansiranja, pa se dalje obavljanje aktivnosti privrede moglo nastaviti  samo uz pomoć tuđih izvora sredstava, odnosno zaduživanjem.
 
Obezbeđivanjem dodatnih izvora finansiranja zaduživanjem, privreda je svih ovih godina beležila pozitivne rezultate iz poslovnih aktivnosti (mada nedovoljno visoke), ali su njenu ukupnu neprofitabilnost prevashodno opredeljivali gubici koji su ostvareni po osnovu finansijskih rezultata i ostalih rashoda, kao posledice neefikasnog korišćenja pozajmljenih sredstava i velikih otpisa potraživanja.  

Međutim, daljem limitiranju sposobnosti privrede doprinosi visok nivo zaduženosti i, u vezi s tim, njena narušena solventnost koja je ograničava u daljem zaduživanju. A hronični manjak sredstava za finansiranje tekućeg poslovanja, koji privreda dalje ne može da reši novim zaduživanjem, doveo je do visoke nelikvidnosti i gušenja njenog daljeg poslovanja.

Ranjivost privrede i njenu izraženu zavisnost od faktora iz okruženja, dodatno su usložnjavali i rastući nagomilani gubici.

Broj zaposlenih u privredi, tokom kriznog perioda, smanjen je za 132.986 radnika. Poslednje povećanje zaposlenih od 10.367 radnika, zabeleženo je 2008. godine.

Pozitivan iskorak u domaćoj ekonomiji 2013. godine predstavljao je godišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5 odsto, stimulisan, pre svega, rastom industrijske proizvodnje od 5,5 odsto, što je iznad rasta ukupne srpske ekonomije. Glavni podstrekač laganog oporavka privrede bio je skokovit rast izvoza od 25,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, uz znatno sporiji rast uvoza (5,1 odsto), kao i smanjeni negativan spoljnotrgovinski deficit (25,3 odsto). Stišavanju makroekonomskih tenzija doprinelo je i slabljenje inflatornih pritisaka i relativno stabilan devizni kurs.

 Protekle godine, srpska privreda je poslovala sa gubitkom od 23 milijarde dinara, ali je iskazani gubitak skoro četiri puta manji u odnosu na prošlogodišnji.

Ovakvom smanjenju negativnog rezultata privrede prvenstveno je doprineo više nego prepolovljeni finansijski gubitak od 117 milijardi dinara, kao posledica značajnog pada rashoda kamata i negativnih kursnih razlika.
Zbog brojnih poteškoća sa kojima su suočena, privredna društva su zadržala obim aktivnosti gotovo na prošlogodišnjem nivou, pa je dalji rast ostvarenog poslovnog dobitka, u iznosu od 354 milijarde dinara, prekinut prvi put od početka krize.

Primetno povećanje ostalog gubitka za 14,3 odsto ostvareno je kao rezultat visokih rashoda po osnovu direktnih otpisa potraživanja, obezvređenja imovine, kao i gubitaka po osnovu prodaje i rashodovanja imovine.

U 2013. godini, sa gubitkom je poslovalo 11 sektora: najveći gubitak od 62 milijarde dinara je u sektoru saobraćaj i skladištenje, sledi prerađivačka industrija sa enormnim rastom gubitka sa tri na 41 milijardu dinara, a sa gubicima od po 18 milijardi dinara poslovali su i sektori finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i poslovanje nekretninama, kao i sektor građevinarstvo sa gubitkom od 17 milijardi dinara.

Prošlogodišnje profitabilno poslovanje sačuvalo je sedam od ukupno devet sektora sa pozitivnim poslovanjem: najveći dobitak od 53 milijarde dinara ostvaren je u sektoru rudarstvo, sledi sektor informisanje i komunikacije sa dobitkom od 29  milijardi dinara. Prema visini iskazanog dobitka izdvajaju se i sektor trgovina na veliko i malo sa 20 milijardi dinara i sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa 18 milijardi dinara, koji su prethodne godine poslovali negativno.

Privredna društva su na kraju 2013. godine raspolagala  ukupnom bilansnom aktivom u iznosu od 13.442 milijardi dinara i kapitalom od 5.663 milijarde dinara,  koji beleže samo blagi međugodišnji rast.


(Pre)zaduženost

Zaduženost privrednih društava, još uvek jedna od dominantnih karakteristika njihovog poslovanja, protekle godine je dodatno pogoršana, na šta ukazuje dalje opadanje učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja. Na jedan dinar pozajmljenog kapitala privredna društva koristila su 0,58 dinara sopstvenog kapitala. Zabeležen je porast kredita plasiranih privredi za 4,2 odsto, povećanje kratkoročnih kredita za 10,2 odsto i  smanjenje dugoročnih kredita od 2,5 odsto.  Dalje, razlika od 9,1 odsto između ukupnih kredita i iskazanih kumuliranih gubitaka, ukazuje da su krediti velikim delom korišćeni za sanaciju privrede i njenih gubitaka, a samo mali deo za rast i razvoj. Efikasnost u upotrebi kapitala je i u 2013. godini izostala zato što privredna društva i sa pozajmljenim izvorima finansiranja nisu uspela da ostvare profitabilno poslovanje, jer cena pozajmljenih izvora i dalje ne opravdava njihovo korišćenje. I, na kraju, važno je navesti da su sposobnosti privrednih društava za pokrivanje rashoda kamata u 2013. godini ojačane, što pokazuje rastući trend racija pokrića kamata sa 0,39 na 1,21.

Nelikvidnost i rizici poslovanja, odnosno višegodišnje nagomilavanje gubitaka, hronične su boljke srpske privrede, koje iz godine u godinu ugrožavaju sigurnost poslovanja  privrednih društava.

Jedan od velikih  problema, sa kojim srpska privreda godinama ne uspeva da se izbori, predstavlja kontinuirano nagomilavanje gubitaka iz prethodnog perioda. U odnosu na prethodnu godinu kumulirani gubici, na kraju 2013. godine, beleže povećanje od 13,9% i iznose 2.857 milijardi dinara.

Pod teretom nagomilanih kumuliranih gubitaka, nastavljeno je topljenje sopstvenog kapitala privrednih društava, koji inače čini garantnu supstancu njihovog poslovanja, na šta ukazuje dodatno povećana stopa izgubljenog kapitala, sa 35,9 odsto na  38,9 odsto. Takođe, za poslovanje srpske privrede je, u 2013. godini, nedostajalo još 1.905 milijardi dinara dugoročnog kapitala. U tome za finansiranje stalne imovine nedostajalo je 599 milijardi dinara, a za finansiranje zaliha 1.306 milijardi dinara.

 Nedostatak dugoročnog kapitala je dodatno pospešio ionako već  hroničnu nelikvidnost privrednih društava, na koju ukazuje i prilično nizak nivo racija opšte likvidnosti od 0,89, zbog čega je i 11.297 privrednih društava, tokom 2013. godine, bilo u blokadi dužoj od 90 dana.


Rezultati poslovanja privrednih društava bez zaposlenih

Posebnost srpske privrede na svojevrstan način oslikava i veliki broj privrednih društava koja posluju bez zaposlenih, a prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2013. godinu, ovih društava je bilo 26.248, što je 27,8 odsto ukupnog broja privrednih društava. Najbrojnija su u sektorima trgovine na veliko i malo,  prerađivačke industrije, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti .

Ova društva su, u 2013. godini, iskazala gubitak koji je za polovinu veći od gubitka cele privrede. 


Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs



Ovaj projekat „Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini" finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.
Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove ekonomije" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

pošaljite komentar

Nema komentara