Ko će da plati gubitke banaka

Nenaplativi krediti rastu

Da bi se rešilo pitanje problematičnih kredita, u prvom koraku verovatno treba priznati gubitke, a to nikome nije prijatno da učini, posebno ako to čini sam. Premijer Vučić je najavio formiranje posebnog fonda u kome bi se skoncentrisala sva nenaplativa potraživanja banaka, ali na tome nije ni počelo da se radi



Svaki peti kredit, koji je privredi ili građanima dala neka od banaka, danas je nenaplativ. Iako je država najavila da je spremna da stane iza fonda u koji će biti izdvojeni svi problematični zajmovi, činjenica da rad te institucije moraju da finansiraju same banke, zakočio je projekat već na početku. Naime, ni tri meseca otkako je, u svom ekspozeu, premijer Aleksandar Vučić saopštio nameru da Vlada formira poseban fond u kome bi se skoncentrisala sva nenaplativa potraživanja banaka, na zakonskom okviru koji bi to i omogućio, nije ni počelo da se radi.

Još uvek nisu u potpunosti poznata zakonska rešenja. Generalna namera je da formiranje fonda u formalno-pravnom smislu bude u rukama države koja bi postavila sistemski okvir, dok bi on bio u vlasništvu privatnih kompanija koje bi investirale u kupovinu kredita. Jedna od stvari na kojima su banke insistirale jeste princip odgovornosti da one dobrovoljno prodaju deo nenaplativih kredita tom fondu i to bi trebalo da bude minimum koji bi valjalo da se nađe u zakonu, objašnjava viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić.

Ideju da kapital za osnivanje ovog fonda obezbede banke i međunarodne finansijske institucije, u bankarskom sektoru različito doživljavaju. I dok poslovne banke koje imaju veliki broj problematičnih pozajmica ovu ideju pozdravljaju, iz banaka koje su u prethodnom periodu vodile konzervativniju politiku, ne vide šta bi bio motiv da na ovaj način investiraju.

Pitanju smanjivanja učešća problematičnih kredita može se pristupiti sa različitim mogućim modelima, kaže profesor Dejan Šoškić. „Mislim da je važno da se prethodno postigne dogovor sa najvećim bankama i njihovim maticama da se istovremeno pristupi ovoj aktivnosti u jednoj kalendarskoj godini. Takođe, mislim da je važno da se teži privatnom tipu modela koji neće očekivati od države neki trošak ili otkup loših kredita. Mislim da inicijativa za rešavanje ovog pitanja treba da bude centralizovana, odnosno državna, ali da rešenje treba da bude tržišno, odnosno privatno. Svakako se mogu postaviti bankama i određeni podsticaji da se ozbiljnije aktiviraju na rešavanju ovog pitanja".

Profesor Đorđe Đukić kaže da praksa u svetu poznaje dva rešenja problema nenaplativih zajmova. Jedno od njih je i ovo koje je trenutno aktuelno u Srbiji.

„Ta institucija može biti državna ili privatna. U državnom vlasništvu funkcioniše kao tzv. bolnička banka, dok, ako je u većinskom privatnom vlasništvu, radi kao fond", objašnjava prof. Đukić.


Nastavak teksta možete pročitati u dvanaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara