Anketa

Ima li Vlada snage za suštinske reforme?

Dosadašnji pokušaji da se smanji prekomerni deficit budžeta svode se na povećavanje nameta, pa je tako povećan porez na imovinu, porez na dobit, uveden je solidarni porez, a sve se češće pominje mogućnost novog povećanja PDV-a, koji je inače već povećan. Zamrzavane su plate i penzije, a sada se najavljuje i njihovo smanjenje, samo se još razmišlja o procentima. To su bile mere ne samo sadašnje, već i prethodnih vlada. Svojevremeni politički kompromis, kada se podleglo uceni PUPS-a i penzije povećane preko mogućnosti, skupo je koštao budžet i košta ga i dalje.

Da li se mere stabilizacije mogu svoditi na smanjenje prihoda, ili suštinske reforme znače nešto drugo, šta aktuelna Vlada Srbije treba da uradi i ima li snage za to, pitali smo poznate ekonomiste i evo njihovih predloga.


Miroslav Prokopijević, Institut za evropske studije

Neće biti ozbiljnih reformi, biće ozbiljnih teškoća

 
Mere štednje su iznuđene ogromnim deficitom, to jest razlikom između prihoda i rashoda, ali one ne mogu dovesti do privrednog uspona. Pošto ista (privredna) pravila daju iste rezultate, to se sa postojećim pravilima igre ne može doći do boljih rezultata. Oni su mogući samo uz veliko poboljšanje pravila igre, tj. veliku reformu, pre svega na dva koloseka - oslobađanje tržišnih sila (od birokratskih stega i kontrole) i jačanje vladavine prava. Ima, naravno, mnogo specifičnih koraka u izvođenju ovih reformi, o čemu sam mnogo puta govorio, pa da to ne ponavljam. Umesto te velike reforme, Vlada pravi neka relativno sitna poboljšanja u nekoliko oblasti (zakoni o radu, privatizaciji, stečaju). To su koraci u dobrom pravcu, ali  nedovoljni. Što se tiče druge velike oblasti - vladavine prava - tu stvari idu u negativnom pravcu. Jačanjem lične vlasti premijera, slabe se institucije i čitava vladavina prava.
Ova vlada nema ozbiljnu reformu ni u svojoj viziji, a nije ni izabrana radi protržišnih reformi. Da su htele reformu, ove snage bi je davno izvele, jer su dve i po godine na vlasti. Umesto reformi, one samo kupuju vreme i stalno menjaju ministre i gužvom dižu temperaturu u društvu. Istine radi, ova vlast nije ni izabrana radi reformi, nego da većinu birača štiti od tržišta, odnosno kapitalizma. I da uhapsi ponekog tajkuna. Na kraju, pošto neće biti ozbiljnih reformi, biće ozbiljnih teškoća.


Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Ima reformi, ali potrebno je još

Vlada je sredinom ove godine sprovela reforme koje bi se mogle okarakterisati kao suštinske, a to su reforme penzijskog sistema i reforme tržišta rada. Do kraja ove godine Vlada bi mogla da sprovede još nekoliko suštinskih reformi kojima se smanjuju troškovi i rizici poslovanja u Srbiji, kao što je pojednostavljenje propisa koji se odnose na izgradnju građevinskih objekata. Vlada bi do kraja godine mogla da pokrene i druge reforme kojima se unapređuje privredni sistem i poboljšava efikasnost javnog sektora.
Kada je u pitanju privredni sistem, neophodno je da se konačno uspostavi čvrsto budžetsko ograničenje, a to znači da se sa tržišta eliminišu preduzeća koja nisu sposobna da redovno izmiruju zakonske i ugovorne obaveze. U tom kontekstu ključno je da se već ove godine ostvari značajan napredak u privatizaciji i restrukturiranju bivših društvenih preduzeća, kao i da se počne sa primenom programa kojima bi se zaustavilo gomilanje gubitaka u javnim preduzećima poput Srbijagasa, EPS-a, GSP Beograd, JP Resavica i ostalih. Kako bi se izbeglo ponovno produžavanje rokova za završetak privatizacije i restrukturiranja, neophodno je da Vlada objavi preciznu dinamiku za okončanje ovih procesa.


Nastavak teksta možete pročitati u trinaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara