Zvanje je jedno, a znanje je drugo

Mnogi mladi koji odu u inostranstvo na usavršavanje i školovanje, ostanu tamo, jer ako se vrate nemaju socio-ekonomske uslove za život. Patriotizam je potrošena fraza. Iako je tamo život teži jer si uvek stranac, okružen ljudima koji nisu tvog mentaliteta, ako nemaš uslove ovde, ostaješ…

Iako je zaposlena oko tri godine, kolege u firmi vole da se našale da ima najdužu karijeru. Od svoje pete godine Jovana Tomić znala je čime će da se bavi kad poraste. Radila je u porodičnoj firmi od njenog osnivanja, a radi i danas. Jedino je razlika u tome što sada ima 27 godina i diplomu osnovnih i master studija prehrambene tehnologije…

Osnovne studije prehrambene tehnologije biljnih proizvoda završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, nakon toga se zaposlila u porodičnoj firmi Desing i odlučila da nastavi svoje obrazovanje i usavršavanje.

„Ja sam poslednja generacija koja je završila po starom programu, četiri godine sam studirala i dobila zvanje diplomirani inženjer prehrambene tehnologije. Zvanje je jedno, a znanje je nešto sasvim drugo. Zato sam odlučila da nastavim školovanje u inostranstvu. Što se tiče prehrambene industrije, Holandija i Belgija su lideri u obrazovanju, tako da sam aplicirala za program Iupfood koji se realizuje na Univerzitetu Gent i Univerzitetu KU Leuven u Belgiji. Dobila sam stipendiju za program koji je organizovan simultano na ova dva univerziteta, u okviru Fakulteta za biološki inženjering. Tamo sam završila dvogodišnji master“, kaže Jovana.

Pored toga, stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije. Iz iskustva u studiranju na domaćem i stranim univerzitetima izdvaja to što je kod nas sve orijentisano na reprodukovanje gradiva koje je napisano u knjizi, dok je u inostranstvu fokus na primeni znanja, odnosno rešavanju problema.

,,Za većinu ispita može da se koristi sve – knjiga, internet, mobilni telefon, šta god, ali problem mora da se reši. To su najteži ispiti. Tamo smo imali mnogo više prakse. Domaći zadatak nam je na primer bio da osušimo mleko na pilot postrojenju, da izmerimo analitičke parametre, da osmislimo kako treba da se skladišti, koliki će mu biti rok trajanja… To je nešto što je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu misaona imenica“, smatra Jovana.

Radi ono što voli

Nakon dve godine provedene u inostranstvu, odlučila je da se vrati iako je dobila ponudu da ostane na fakultetu, jer je radila u laboratoriji za mikrobiologiju i za hemiju. Koautorka je tri naučna rada, jednog na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i dva na Univerzitetu u Leuvenu. Trenutno je u firmi na poziciji menadžera istraživanja i razvoja, osmišljava nove proizvode i radi na njihovom razvoju.

,,U svetu postoji trend izbacivanja štetnih sastojaka iz hrane i povećanja nutritivne vrednosti proizvoda. Mi se rukovodimo time i radimo na proizvodima u kojima je smanjeno učešće šećera, soli, transmasti, a povećana je nutritivna vrednost kroz dodatak nekih funkcionalnih sastojaka. Prerađujemo voće, ne prodajemo ga kao primarni proizvod, već ulažemo naše znanje i dajemo mu dodatu vednost. Kao prehrambeni tehnolog smatram da Srbija treba da se bavi poljoprivredom, ali ne samo kao primarnom granom, već preradom svega toga što proizvedemo“, kaže Jovana.

Nastavak teksta možete pročitati u četrnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“