Igor Džukovski, industrijski dizajner

Nije nemoguće ovde uspeti

Bivši bokser, gitarista, filmofil, poštovalac umetnosti, Beograđanin, dvadesetčetvorogodišnjak, do pre mesec dana student a sada profesionalni indsustrijski dizajner. Poslednje što bismo mogli da dodamo imenu Igor Džukovski je osvajač prve nagrade na nedavno završenoj Beogradskoj nedelji dizajna...


Autić na daljinsko upravljanje sa točkićima od voštanih boja, projekat je koji su dizajnirali Igor i njegove kolege sa klase sa Fakulteta primenjenih umetnosti, a koji je osvojio najviše ocene na Beogradskoj nedelji dizajna. Za nagradu im je, kaže, suštinski pomogla sama ideja.

„Ideja za koju smo nagrađeni, deo je fakultetskog projekta. Mi smo, kao grupa, hteli da se oslobodimo malo od ozbiljnog dizajniranja i projektovanja i da se igramo, da nam to bude relaksacija. Odredili smo igračke koje želimo, što nije bilo lako. Od nas šestoro na klasi imamo samo jednu koleginicu, a mi muškarci smo nedorasli i oduvek smo želeli da imamo baš takvu igračku. Pošto smo odrasli u periodu u kome je bilo ili nemoguće nabaviti je ili je bila užasno skupa, kada smo došli do tog stadijuma da možemo da je napravimo sami, ispostavilo se da je to bio pogodak. Moja ideja je bila da ima točkove izlivene od voštanih bojica. Dizajn igračaka je jako interesantan i malo ljudi se kod nas bavi time. Najveći problem je što nemamo industriju, nemamo proizvodnju. Upravo ono što je nama bitno i što državi može da donese novac, a i nama zaposlenje i odskočnu dasku. Prošle godine je u Muzeju istorije Jugoslavije održana izložba Dobar dizajn. Mogli ste tada da vidite kakva je to industrija bila u Jugoslaviji i to je bitna razlika", kaže Igor.

Ovo mu je drugo učešće na Nedelji dizajna ove godine, prvo na beogradskoj. Početkom godine je na istoimenoj manifestaciji u Zagrebu sa konceptom „Formula student" zauzeo peto mesto.

„Nisam našao zajednički jezik sa timom ljudi koji su bili u žiriju. Estetski im se nije dopao moj rad. On je imao mnogo više tehničkih karakteristika koje su uticale na sam proizvod i ponašanje automobila u vožnji, performanse... Ipak, estetske kriterijume tamošnjeg žirija nije zadovoljio."

Tokom studija eksperimentisao je sa različitim konceptima, idejama, materijalima, proizvodima... To mu je pomoglo i pružilo dobru podlogu i pripremu za svaki scenario koji može da ga zadesi. Učio je od istruživanja tržišta i ciljnih grupa, određivanja koncepta, skiciranja i razvoja skica, idejnih rešenja, tehničkog crtanja, izbora i obrade materijala, modelovanja, do realizacije proizvoda.

„Profesori nas uvek podržavaju u radu, naravno, ne naslepo. Nismo razmaženi, već zaista moramo da radimo da bismo dobili njihovo „može". Kada ga dobijemo, znači da smo u samom razvoju koncepta već postigli određeni uspeh. Pružaju nam podršku za rad na fakultetu, ali i van fakulteta. Imamo dobre profesore, vrlo kvalifikovane, nagrađivane, iskusne... Ljude kojima može da se veruje. Forsiraju nas da radimo i da razmišljamo drugačije", objašnjava Igor.

Bez obzira na svu podršku koju fakultet pruža, postoji i problem kada je reč o učešću naših studenata dizajna na međunarodnim konkursima. Participacije za učešće na ovakvim takmičenjima su u visini jednog prosečnog letovanja.


Nastavak teksta možete pročitati u petnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara