Vučić ne prestaje da glumi samog sebe

Razgovor: Tamara Nikčević i Ljubomir Simović

Početkom aprila 2016, u organizaciji Odbora za visoko obrazovanje SANU, u Beogradu je održan okrugli sto na kojem su akademici, univerzitetski profesori, dekani, rektori i prorektori razgovarali o tome da li se i koliko na univerzitetima u Srbiji poštuje kodeks profesionalne etike. 

"Neetičko ponašanje i studenata i profesora na srpskim univerzitetima masovna je pojava, uz zloupotrebe na ispitima, plagiranje diplomskih i master radova i doktorskih disertacija, kao i plaćanje za njihovu izradu. Za sve to vreme akademska zajednica ćuti, a pravosuđe ne presuđuje”, zaključeno je na skupu. 

Akademik SANU i veliki srpski pisac Ljubomir Simović kaže da je bilo krajnje vrijeme da se o problemu lažnih diploma i doktorata konačno progovori.

"Bilo je vreme da se ta tema otvori, i to upravo tako otvoreno, i sa takvom oštrinom, kako se govorilo za okruglim stolom u organizaciji Odbora za visoko obrazovanje SANU. Tim pre što ni akademska zajednica ni pravosuđe na to prethodno nisu reagovali na pravi način”, kaže akademik Simović. "Kada kažem da nisu reagovali na pravi način, mislim na poništavanje kupljenih diploma, na oduzimanje doktorskih titula do kojih se došlo prepisivanjem tuđih radova. Mislim čak i na krivično gonjenje. 

Visoke škole, fakulteti, univerziteti, odjednom su kod nas počeli da niču na sve strane. Naravno, ne sa namerom da se od Lapova napravi Harvard, nego da se zarade pare. Profesor Ljubiša Rajić je u svoje vreme upozoravao da mi nemamo dovoljno nastavnog kadra za tolike visoke škole. Sećam se i da je jedna od njih, preko oglasa u 'Politici', nastavnička mesta nudila studentima koji su tek diplomirali, a u obzir da zasednu za katedru dolazili su čak i oni koji su se tek nalazili pred diplomskim ispitom.

Akademik Dušan Teodorović, predsednik pomenutog Akademijinog Odbora, nedavno je rekao da na našim privatnim fakultetima predaju 'kvazidoktori nauka', i da se na tim fakutetima 'navodno obrazuje, još gori kadar, tragičan i polupismen'." 

"A treba samo da vidite", kaže on, "koliko knjiga čini univerzitetske biblioteke tih navodnih univerziteta. Toliko ih je malo da sve stanu u jedan deo vitrine".


Akademik Teodorović je, u intervjuu „Vremenu", nedavno pominjao i doktorsku disertaciju gradonačelnika Beograda Siniše Malog, nazvavši je "strašnim plagijatom”. 

U pomenutom intervjuu on ukazuje i na činjenicu da je gradonačelnik Beograda, koji je po struci ekonomista, dobio doktorat iz tehničkih nauka! On otkriva da je u komisiji koja mu je na osnovu takve disertacije dodelila titulu doktora nauka, bilo troje ljudi "čije su reference katastrofalne, u suštini nikakve”. 


To su teške optužbe, koje valjda nigde u svetu ne bi prošle bez ikakvih posledica.Nigde osim kod nas.



Zašto je to tako?

Akademik Teodorović kaže da, ako se, na primer, traži diplomirani ekonomista, privatne kompanije uzimaju kandidate sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dok se u državnoj upravi i ministarstvima, preko rođačkih i partijskih veza, zapošljavaju ljudi sa privatnih fakulteta, koji su, kako ocenjuje, "nikakav kadar”. I zato nam je državna uprava, zaključuje on, takva kava je. Nikakva!


Prateći sve ovo što se događa sa prodajom i kupovinom diploma, sa sumnjivom proizvodnjom profesora i dotora nauka, nisam mogao a da se ne setim da se u Servantesovom "Don Kihotu” pojavljuje i jedan seoski paroh, "koji je bio učen čovek i dobio je stepen doktorski u Siguensi”. Naš prvi prevodilac "Don Kihota”, Đorđe Popović Daničar, čitaocu daje sledeće objašnjenje: "U ono vreme bilo je u Španjolskoj malih univerziteta, koji su za novce ma kakvoj budali davali stepen doktorstva. Siguensa je bila na glasu, da doktorstvo daje i magarcu za dva dublona”.


Bojim se da je Srbija prepuna doktora iz Siguense.



Kada je troje srpskih naučnika iz Velike Britanije dokazalo da je i doktorska teza dr Nebojše Stefanovića čist plagijat, izuzev nekoliko univerzitetskih profesora, stručna javnost je uglavnom ćutala. Doduše, ta je javnost bila neuporedivo glasnija kada je kritikovala Beograd na vodi…

Beograd na vodi je posebna priča! Pratim i skupljam sve informacije, sve tekstove o tom projektu, upoznat sam sa obiljem argumenata koje protiv njega iznose ne samo arhitekte i urbanisti, nego i ekonomisti i pravnici. 




Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara